Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Omekšavanje” Skoplja
Koncentrišu se pritisci na makedonsko državno rukovodstvo da pristane na kompromis sa Grčkom u sporu oko imena Makedonije
Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 21. aprila – Misiju „omekšavanja” Skoplja, neki kažu primoravanja, sredinom prošle nedelje započeo je Metju Nimic, posrednik u pregovorima oko imena, saopštivši domaćinima da nastavak dijaloga ne samo što je nužnost nego je obaveza da se pristane na kompromis >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojim bi se taj spor stavio ad akta. Istina, u Skoplju nisu saopšteni detalji o razgovorima državnog vrha sa Nimicom, ali su iz Atine, koju je Nimic posetio posle Skoplja, stigle vesti da je grčko rukovodstvo zadovoljno poslednjom misijom posrednika u sporu.
U Skoplju je danas boravio generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i u odvojenim susretima sa predsednikom Brankom Crvenkovskim, premijerom Nikolom Gruevskim, šefom diplomatije Antoniom Milošoskim i ministrom odbrane Lazarom Elenovskim ponovio ranije izrečeni stav koji ukratko glasi – postići kompromis oko imena do kraja juna.
Prvi čovek alijanse je i u Skoplju „izrazio žaljenje” zbog grčkog veta u Bukureštu, ali je ponovio da mu je „lična želja da Makedoniju 9. jula vidi na zajedničkom sastanku NATO-a sa Albanijom i Hrvatskom”, kad njihovi predstavnici započinju pregovore za priključenje alijansi, u proleće naredne godine.
Shefer je javno poručio da Makedonija ima dve mogućnosti: „Da gleda nazad i da jadikuje ili da krene napred i da nastavi sa aktivnostima kako bi postala deo NATO i EU.” On je još precizirao da vlasti u Skoplju do prvog jula moraju da nađu kompromisno rešenje sa Grčkom ukoliko žele da realizuju ovu drugu mogućnost.
Uoči posete Shefera Skoplju, iz Atine je severnom susedu poslata darežljiva ponuda, a saopštila ju je Dora Bakojani, šef grčke diplomatije: „Grčka će povećati finansijsku podršku severnom susedu i započeće sa postepenim ukidanjem viza ako se Skoplje odrekne tvrdoglavog stava o imenu.” Bakojanijeva je potencirala da će odmah biti izdvojeno 75 miliona evra za izgradnju Koridora 10, i inteziviraće se investicije u susednoj zemlji.
Istovremeno, iz Evropskog parlamenta u Strazburu Makedoniji je upućena nedvosmislena poruka da nastavi pregovore o imenu, kako bi bile otklonjene moguće prepreke za dobijanje datuma za pregovore oko priključenja EU. Iz poruke koju je potpisao Erik Majer, autor izveštaja o stepenu reforme koju Makedonija sprovodi, nedvosmisleno se potencira da se spor, ukoliko se hitno ne razreši, može negativno odraziti na makedonske evrointegracijske planove.
Makedonski mediji su, s pravom, protumačili da evropski parlamentarci menjaju stav o pitanju Makedonije i da otvoreno zastupaju interese Grčke. Kao i u svim drugim porukama iz međunarodnih institucija, i iz Evropskog parlamenta u Strazburu Skoplju obećavaju pomoć i olakšice, pre svega ukidanjem dosadašnjeg viznog režima, i tolerantniji pristup u oceni uspešnosti reformi, koje su Makedoniji zadate kao domaći zadatak, pre dobijanja datuma za pregovore o priključenju EU.
Na očigledne i sinhronizovane pritiske Skoplje odgovara starom i jedinstveno logičnom retorikom: žestoko odbijajući ucene skoncentrisane na promenu ustavnog imena zemlje. Na darežljive ponude iz Atine oštro je uzvratio Antonio Milošoski, šef makedonske diplomatije, doslovno zahvalivši na ponuđenoj pomoći iz Atine. „Mi ne pristajemo na ucene, ne trgujemo sa imenom. Mi smo Makedonci, naša zemlja je Republika Makedonija i tako će i ostati”, rekao je Milošoski odgovarajući na ponudu njegove grčke koleginice Dore Bakojani.
Danas se istim povodom saopštenjem oglasila i makedonska vlada: „Smatramo da je svaka ekonomska podrška ekonomskom i svestranom razvoju Republike Makedonije dobrodošla, od svih država, institucija i entiteta koji sa nama dele naše vrednosti i naša strateška opredeljenja. Međutim, isključivo je uvredljivo i krajnje ucenjivački, i za državu Republiku Makedoniju i za makedonske građane, da se nudi ekonomska pomoć u zamenu za ime. Molimo vlasti u Grčkoj da se uzdrže od davanja dobronamernih predloga, posebno u ovom za Republiku Makedoniju senzitivnom periodu”, stoji u pomenutom saopštenju.
Treba li još reći da je za vlasti u Skoplju dodatna otežavajuća okolnost tek započeta predizborna kampanja, u kojoj su čelni ljudi zauzeti agitacijama za svoje partije i programe, u kojima im je adut obećanje da neće pristati na promenu ustavnog imena. I oni i ovdašnja javnost znaju da je reč o međupartijskoj propagandni, te da evropska perspektiva Republike Makedonije nije izvesna bez postizanja kompromisa oko njenog imena.
Predsednik Crvenkovski i pre samita NATO-a u Bukureštu pristao je na kompromisno ime, uslovivši svoju odstupnicu neugrožavanjem nacionalnog identiteta Makedonaca i njihovog makedonskog jezika. Premijer Gruevski je nešto tvrđi i u predizbornim nastupima ponavlja da o promeni ustavnog imena zemlje može odlučivati narod, na referendumu.
Mile Radenković
[objavljeno: 22/04/2008]
