Izvor: Politika, 14.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olimpijsko odbrojavanje
Nekadašnji premašaji petogodišnjih planova liče na igrariju u poređenju sa sadašnjim poduhvatom: pripremama za olimpijadu 2008. u Pekingu
Počela je dinamična faza odbrojavanja dana do olimpijade sa "tri srećne osmice": od 8. do 24. avgusta 2008. godine Peking će biti prestonica sveta. Kina se obavezala da će organizovati najbolju olimpijadu koja je ikad dosad viđena. Ne da bi zasenila svet svojim usponom i privrednom moći, nego da bi u toku tog događaja pokazala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko je otvorena prema svetu i koliko mu pripada kao njegov podsticajni deo.
Za Kineze olimpijada nije samo značajan sportski događaj sa razumljivim političkim, ekonomskim i kulturološkim odlikama i posledicama. Za njih je to, iako se tako ne govori, ideološka i istorijska prekretnica. Samom svojom olimpijskom parolom "Jedan svet, jedan san" Kina kao da poručuje da se nikad u svojoj dugoj istoriji nije osećala spremnijom za uključenje u planetarnu integraciju kao sada, na početku 21. veka. A prognoze su da će ona, u znatnoj meri, dati i neka od glavnih obeležja tom veku.
Vang Vej, generalni sekretar Pekinškog organizacionog olimpijskog komiteta, izrazio je to kratko i pragmatično: "Kina je na brzom putu ka modernizaciji i olimpijske igre će imati ulogu katalizatora. Čitavo društvo doživljava olimpijadu kao ubrzavanje reformi".
Organizacioni komitet postao je autoritativan do neprikosnovenosti. Istovremeno, stiče se utisak da nekadašnje pregalaštvo u ostvarivanju i premašivanju petogodišnjih planova socijalističke izgradnje počinje da liči na diletantsku igrariju u poređenju sa organizacionim i privrednim poduhvatom kakve su pripreme za olimpijadu 2008.
Od 37 milijardi pa dalje
Nekadašnja Centralna planska komisija nikad nije ni raspolagala takvim sumama novca kakvim sada barata Pekinški organizacioni komitet, a još manje je mogla i umela da svoje planove saobrazi svetskim tehničkim standardima. Iako je jedna od osnovnih obaveza organizatora da događaj ne sme da bude ni skup ni ekstravagantan, dve se stvari u praksi podrazumevaju: ono što je dobro – a sve mora da bude dobro – ne može da bude i jevtino i, drugo, olimpijada je zgodan povod da se uz nju mnogo šta uradi što inače bez nje ne bi bilo urađeno. Zato i nema lakog odgovora na pitanje koliko će olimpijada koštati.
Za 28 sportskih disciplina koristiće se 37 borilišta – od toga 31 u Pekingu i šest u obližnjim gradovima – među kojima će centralni stadion biti izgrađen u vidu "ptičjeg gnezda". treba da se izgradi najmanje 12 novih stadiona, a isto toliko se mora renovirati i modernizovati.
Sva prljava industrija, u kojoj je i jedna velika železara, već je iseljena iz grada, poznatog inače po smogu. Pošto će 15-milionski Peking do 2008. godine imati već oko tri i po miliona automobila – a uz 50.000 sportista, sportskih funkcionera i novinara treba da prihvati i milione stranih ljubitelja sporta – menja se čitava gradska saobraćajna infrastruktura. Izgradiće se šest kružnih autoputeva u dužini od preko hiljadu i po kilometara i renoviraće se preko dve i po hiljade kilometara ulične mreže. Podzemna železnica dobiće tri nove linije, kako bi svi delovi grada bili povezani sa sportskim objektima. Predstoji proširenje i modernizacija aerodroma.
Prema prvobitnoj, verovatno već zastareloj, proceni, realizacija svih projekata koji su direktno povezani sa olimpijadom, koštala bi oko 37 milijardi dolara. Ali, ako se računaju i svi projekti koji se "šlepuju" uz olimpijadu ili bi mogli biti ostvareni u toku priprema za nju – a u takve spadaju širenje infrastrukture u Kini ili nabavka "boinga A 380", recimo – onda investicije mogu i da se dupliraju, kako veruju neki strani stručnjaci na koje se poziva hongkonška štampa.
Baklja za Mont Everest
Članovi Pekinškog organizacionog olimpijskog komiteta bili su, međutim, u vrlo vedrom raspoloženju kada su ovih dana razmatrali zadatke za naredne dve godine. Komitet, rekao je njegov predsednik Liu Ći, "uživa podršku cele nacije". Čak se predviđa da će Kina, uprkos izdacima na pripreme, na olimpijadi dugoročno i zaraditi, zahvaljujući ponajviše bogatim stranim sponzorima.
Televizijske prenose ceremonija i takmičenja gledaće, mimo 1,3 milijarde Kineza, i oko četiri milijarde ljubitelja sporta širom sveta. Liu Ći je isticao da ceremonija otvaranja, na primer, "ne sme da bude kulturni kliše, nego da mora živo da odrazi tradicionalnu kinesku kulturu, da bude nešto što ljudi dosad nisu ni čuli ni videli". Za taj posao je zadužen Džang Jimou, najpoznatiji kineski filmski reditelj. Za predsednika Kulturno-umetničkog saveta olimpijade izabran je Stiven Spilberg, poznati američki filmski reditelj.
Olimpijske baklje, kojima će gosti biti pozivani u posetu, biće upaljene u 26 gradova na pet kontinenata, kao i u gradovima širom Kine. Ali, olimpijska baklja zasvetleće – prvi put u istoriji, o čemu bogovi na Olimpu nisu mogli ni da sanjaju – čak sa Ćomolangme, kako Kinezi zovu Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu. Dizajn te baklje, kako su saopštili organizatori, još se usavršava.
Ali da se na simbolima, i bez baklje, radi detaljno i pažljivo dokazuju vedre maskote i piktografi sportskih disciplina. Maskote su panda, riba, lasta i tibetanska antilopa. Olimpijska piktografija je neobična kaligrafska tvorevina koja spaja slike i ideograme kineskog pisma. Igrač u skoku, recimo, oblikovan je sa samo tri poteza kičicom, ali ćete u njemu odmah prepoznati rukometaša u napadu.
Savesnim pregaocima pridružili su se i meteorolozi. Oni garantuju da će za olimpijadu vreme biti sunčano. Ako i naiđe kiša, biće blaga i kratka – tek da se sportisti osveže.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 14.08.2006.]
