Izvor: Politika, 24.Maj.2015, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oligarsi odmiču ostatku sveta
Imovinski jaz između bogatih i siromašnih najveći u poslednjih 30 godina, upozorava Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Pariz – Imovinski jaz između najbogatijih i najsiromašnijih stanovnika zemalja u razvoju, ali i drugih regiona sveta, uporno raste i danas je najveći u poslednjih 30 godina, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
„Poslednjih decenija čak 40 odsto stanovništva nižeg imovinskog stanja u mnogim zemljama imalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je malo koristi od ostvarenog privrednog rasta: u pojedinim slučajevima realna primanja su im u međuvremenu osetno opala. Kada tako velika grupa ljudi stekne tako malo, društveno tkivo se rastače, a poverenje u institucije sistema slabe”, navodi Izveštaj OECD.
-------------------------------------------*--------------------------------------------
Osam godina od izbijanja najteže globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, zjapeća imovinska provalija – decenijama pre toga rezervisana za područja takozvanog trećeg sveta – širi se danas razvijenim svetom.
Najveće imovinske razlike vidljive su u Čileu, Meksiku, Turskoj, SAD i Izraelu, a najmanje u Danskoj, Sloveniji, Slovačkoj i Norveškoj, stoji u izveštaju OECD-a. Jaz je inače još veći među zemljama u razvoju, mada se u Latinskoj Americi, a posebno u Brazilu smanjio, procenjuje ta organizacija.
Najbogatijih 10 odsto stanovnika OECD-a danas zarađuje 9,6 puta više od 10 odsto najsiromašnijih. Osamdesetih godina prošlog veka taj odnos zarada iznosio je „sedam prema jedan” i od tada stalno raste. U provaliju sve oskudnijeg života ne klizi samo onih najsiromašnijih 10 odsto, već gotovo polovina stanovništva, tačnije 40 odsto ljudi sa nižim i niskim primanjima, ističe OECD.
Pre tri godine „donjih” 40 odsto najslabije plaćenog stanovništva u 18 država OECD-a raspolagalo je sa oko tri odsto ukupnog bogatstva tamošnjih domaćinstava. Istovremeno, 10 posto stanovništva sa najvećim primanjima kontrolisalo je polovinu ukupnog porodičnog blaga, dok je jedan procenat najbogatijih među najbogatijima raspolagao sa čak 18 odsto imetka svih familija u tih 18 država. Primera je napretek. Preko 40 odsto porodica koje žive u Londonu nemaju dovoljno novca da podmire osnovne potrebe. Pri tome londonski Siti je finansijska prestonica Evrope, gde se obavlja oko 40 odsto dnevnih globalnih valutnih transakcija na tržištu vrednom oko 5,7 biliona dolara. U međuvremenu, lavina ponude sezonskih, privremenih, skromno plaćenih poslova na terenu OECD-a od 1995. godine do danas ne pomaže smanjivanju imovinskih razlika. Jaz je sve ozbiljnija prepreka privrednom rastu, danas uglas upozoravaju OECD, MMF, Svetski ekonomski forum u Davosu, papa Franjo, Barak Obama, ser Bob Geldof... Kako se ta provalija premošćuje?
OECD u izveštaju insistira na povećanom ulaganju u obrazovanje, ravnopravnosti polova pri zapošljavanju, otvaranju prostora za nova radna mesta... Oko povećanja poreza najbogatijima OECD je oprezan. „Preraspodela poreza je moćan instrument za doprinos smanjivanju razlika. Ipak, postoji granica onog što se tu može postići fiskalnim merama.”
Svet na prekretnici – još ne zna kuda odatle kreće masa na ivici preživljavanja.
