Izvor: Blic, 22.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oligarsi čekaju u redu ispred Kremlja
U globalnoj ekonomskoj krizi Rusija je stradala barem koliko i druge zemlje, ako ne i više, jer je finansijski udar pratio pad poverenja investitora nakon rata u Gruziji i sunovrat cena nafte, što je glavni izvor priliva deviza. Dve ruske berze su se gotovo svakodnevno zatvarale na par sati, počela su otpuštanja, a stanovništvo, koje još pamti bankarski krah 1998, prošle nedelje navalilo je na menjačnice uplašeno glasinama da predstoji devalvacija rublje. Ali neko bi ipak mogao da profitira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na krizi - Kremlj.
Država bi, naime, pored neprikosnovene kontrole nad naftnim i gasnim sektorom, mogla da ojača svoj uticaj i u drugim oblastima privrede, otkupljujući deo akcija u kompanijama ruskih milijardera, koji pritisnuti problemima zbog berzanskih potresa, traže pomoć države. Ruski mediji su izračunali da oligarhijske strukture treba da vrate ove i iduće godine 160 milijardi dolara dugova u inostranstvu.
U naftnom sektoru kompanije „Lukojl”, „Rosnjeft” i „Gasprom” već su se obratili državnim organima da ih podrže u situaciji kada je cena nafte dogurala do kritičnog nivoa od 70 dolara za barel. No, u red pred kasu Kremlja stao je i „Rusal”, aluminijumski gigant u delimičnom vlasništvu Olega Deripaske. On je u krizi izgubio 16 milijardi dolara. Vlasnik fudbalskog kluba „Čelsi” Roman Abramovič ostao je pak bez 20 milijardi dolara ličnog bogatstva, a Vladimir Lisin, vlasnik Novolipeckog metalurškog kombinata, izgubio je oko 37 milijardi dolara.
Kriza je zadala glavobolje i tajkunu Ališeru Usmanovu, vlasniku i suvlasniku više kompanija i direktoru „Gasprominvest holdinga”, kada je bio prinuđen da hitno refinansira svojih 1,5 odsto akcija „Gasproma”, koje je pretila da će mu konfiskovati „Drezdner banka”. I devet ruskih trgovinskih lanaca uzda se da će ih država izvući iz bule.
Vlada Vladimira Putina, koja je izdvojila 80 milijardi dolara iz deviznih rezervi za pomoć privredi, za sada ne planira renacionalizaciju, ali je rešena da ne dozvoli da strani špekulanti kupuju akcije za sitne pare. Istovremeno, javnost bi sigurno pozdravila odluku države da povrati makar deo imovine koju su u divljoj privatizaciji devedesetih godina isti ti oligarsi pokupovali za kopejke. S druge strane, i tajkuni bi bili beskrajno zahvalni premijeru što ih je spasao od bankrota.
Kolike su razmere njihovih gubitaka, svedoči podatak da je, prema računici agencije Blumberg, 25 najimućnijih ruskih biznismena od maja izgubilo 230 milijardi dolara.
Pored pomoći kompanijama, ruska vlada izdvojila je 700 milijardi rubalja (25 milijardi dolara) za pomoć bankama, garantovala uloge građana do 700.000 rubalja (25.000 dolara) i pokušava da odbrani rublju, koja je od jula pojeftinila u odnosu na dolar 13 odsto. U petak je Centralna banka Rusije otvoreno zabranila neke vrste deviznih transakcija, u nastojanju da spreči obezvređivanje domaće valute. Ali po mišljenju eksperata, vlada će morati ili da devalvira rublju ili da ojača deviznu regulativu.
Kad oligarsi odreše kesu
Iako traže pomoć od Kremlja za svoja preduzeća, nije zabeleženo da se bilo ko od ruskih oligarha odrekao sopstvenih zadovoljstava, koja se mere stotinama miliona dolara. Tako Roman Abramovič ima već pet jahti, a sada gradi supermodernu jahtu „Bizmark” od 400 miliona dolara; razvod od druge žene Irine koštao ga 300 miliona dolara
Andrej Meljničenko - jahta od 400 miliona dolara; svadbu sa Aleksandrom Nikolić platio 35 miliona dolara
Sulejman Kerimov - jahta od 170 miliona dolara; dao 100 miliona dolara za izgradnju džamije u Moskvi
Oleg Deripaska - jahta od 136 miliona dolara
Viktor Vekselberg - kupio 2004. za 100 miliona dolara carsku kolekciju Faberžeovih jaja
Leonard Blavatnjik - platio kuću u Londonu,
kod Kensingtonske palate, 75 miliona dolara
Veza Deripaske, Đukanovića i Džona Mekejna
Američki predsednički kandidat Džon Mekejn povezan je sa ruskim tajkunom Olegom Deripaskim, a zajednička im je Crna Gora, javio je juče Radio „Dojče vele” pozivajući se na pisanje američkog nedeljnika „Nejšen”. Taj magazin navodi da je menadžer Mekejnove predsedničke kampanje Rik Dejvis dobio od crnogorskog predsednika Mila Đukanovića nekoliko miliona dolara da bi njegova lobistička firma „Dejvis menefort” pomogla kampanju za nezavisnost Crne Gore 2006. godine. List, međutim, dodaje da su visoki crnogorski zvaničnici rekli američkim diplomatama da je Dejvisa angažovao „ruski biznismen koji je dobro povezan sa Kremljom i koji operiše u Crnoj Gori”. Džon Mekejn je u Crnoj Gori slavio svoj rođendan, a nedaleko od njegove jahte kod Kotora bila je još jedna, mnogo veća - njegovog partnera Olega Deripaske, podsetio je „Nejšen”.
