Izvor: Blic, 06.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okršaj u senci Martina Lutera Kinga
Američki senatori Hilari Klinton i Barak Obama, koji se bore za nominaciju u Demokratskoj stranci, po prvi put su ukrstili predsedničke kampanje na dugom putu do Bele kuće. Mesto obračuna bio je gradić Selma u Alabami, a glavni cilj pridobijanje podrške među afroameričkim biračima. Ovaj grad je 1965. bio mesto serije marševa boraca za prava crnaca u Americi, koji su započeli Krvavom nedeljom, a završeni čuvenim govorom Martina Lutera Kinga, najpoznatijeg borca za prava crnaca u SAD. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Senator Obama (45) prvi je Afroamerikanac kome mediji i analitičari prognoziraju da ima realne šanse da pobedi u trci za predsednika SAD. Zbog toga Hilari Klinton nije želela da propusti pojavljivanje u Alabami na dan koji je veoma važan afroameričkim biračima, kako bi mu otela makar deo njihovih glasova. Tom prilikom je izvukla i svoj najveći adut za tu populaciju - supruga Bila Klintona, bišeg predsednika, koga su zbog podrške afroameričkih birača zvali „prvim američkim crnim predsednikom".
Obama je pred više hiljada pristalica održao vatreni govor.
„Stojim na ramenima divova. Ovde sam zbog toga što je neko marširao za slobodu. Ovde sam zbog toga što ste se svi vi žrtvovali za mene", rekao je Obama okupljenima koji su došli da obeleže Krvavu nedelju.
„Moj deda je kuvao Britancima u Keniji. Bio je sluga. Te tako nemojte da mi kažete da kada dolazim u Selmu, Alabama, da ne dolazim kući", poručio je Obama okupljenoj gomili stojeći ispred legendarne Braunove kapele, odakle su krenuli marševi 1965. godine.
Iako je Klintonova držala govor nedaleko od Obame, u Prvoj baptističkoj crkvi, ikone marševa i Krvave nedelje iz 1965. godine, sveštenik Džozef Loveri i kongresmen Džon Luis su slušali i podržali Obamin govor.
Klintonova je u svom govoru istakla da se Amerika još suočava sa nepravdom zbog čega su neophodni „novi marševi za slobodu".
„Naša budućnost je važna i na nama je da je uzmemo u svoje ruke. Moramo da završimo marš započet 1965", rekla je Hilari.
Iako je Obamina prednost u srcu crne Alabame nesporna, Hilari
Čiji su glasovi presudni
Očekuje se da će glasovi crnih birača biti odlučujući u izboru kandidata za predsednika u Demokratskoj stranci. Predviđanja su da će kandidat demokrata za predsednika SAD biti izabran 5. februara kada se bude biralo u Teksasu, Floridi i Kaliforniji, državama u kojima živi veliki broj Afroamerikanaca. Ukupno gledano, glasovi crnih birača ne mogu da budu odlučujući faktor u trci za Belu kuću. U SAD prema poslednjem popisu iz 2005. živi 74,7 odsto belaca (215,3 miliona belaca), slede Afroamerikanci 12,1 odsto (34,9 miliona) i Amerikanci poreklom iz Azije 4,3 odsto (12,5 miliona).
na njegov teren nije došla nepripremljena. Ona je u Alabamu povela i supruga Bila Klintona, bivšeg predsednika SAD, što je njegovo prvo učešće u predsedničkoj kampanji supruge. Bil Klinton je tokom svog mandata najjaču bazu imao upravo među afroameričkim građanima.
Hilari, doduše, ne može da računa na istu podršku tih birača koju je uživao njen suprug, jer Obama, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, ima podršku čak 44 odsto Afroamerikanaca u SAD. Hilari trenutno podržava 30 odsto crnih birača. S druge strane, Hilari uživa veću podršku u svojoj stranci, koja i odlučuje ko će biti njen kandidat na izborima za Belu kuću 2008. godine. Hilari kao najboljeg kandidata demokrata trenutno vidi 36 odsto pristalica Demokratske partije, Obamu 24 odsto, bivšeg potpredsednika Al Gora 14 odsto, dok 12 odsto podržava senatora iz Severne Karoline Džona Edvardsa.
Uprkos prednosti, članovi crne zajednice Obami zameraju što je sin belkinje iz Kanzasa, čiji su preci bili robovlasnici, i imigranta iz Kenije, koji je dobio stipendiju za školovanje u SAD.
Posle euforičnih govora, dvoje ljutih protivnika srelo se licem u lice. Barak i Hilari su se sreli na mostu u Selmi i pozdravili se prijateljskim zagrljajem. Nije mali broj ni onih koji smatraju da Amerika nije spremna ni za jedno od njih - crnog predsednika ili ženu predsednicu. To ostavlja vrata nade otvorenim za Džona Mekejna i Rudolfa Đulijanija, dvojicu najistaknutijih kandidata u Republikanskoj stranci.
