Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničeni suverenitet za Kosmet
Jost Langedajk očekuje rešenje koje ne daje punu nezavisnost, ali onemogućava povratak na situaciju pre 1999. godine Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
BRISEL, 20. decembra – Izvestilac Evropskog parlamenta o budućem statusu Kosova i Metohije holandski poslanik Jost Lagendajk izrazio je zabrinutost zbog podela unutar Evropske unije po pitanju statusa Kosmeta, te istakao da bi rešenje trebalo da bude neka vrsta "ograničenog suvereniteta" koji ne bi doveo do prekida >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veza između Beograda i Prištine. Poslanik holandskih "zelenih" je pripremio radni dokument o statusu Kosmeta, koji predstavlja osnovu za budući izveštaj i eventualnu rezoluciju Evropskog parlamenta u martu 2007. godine.
• Kakav jasan budući status Kosmeta očekujete?
– Najverovatnije ćemo doći do rešenja koje će biti neka vrsta ograničenog suvereniteta. Znači suverenitet za Kosovo, ali limitiran od strane međunarodne zajednice. Dakle, nema pune nezavisnosti, ali ni povratka na situaciju pre 1999. godine. Jasno je u kom pravcu ide Kosovo. Bio bih veoma iznenađen ako Ahtisari ne izađe s predlogom koji se ne bi mogao nazvati ograničenim suverenitetom.
• Jasno je da bez pristanka Beograda nema mogućnosti primene statusa. Kako pridobiti Beograd ako on bude smatrao da je predlog rešenja neprihvatljiv?
– Stavovi kosovskih Srba moraju što više da se uzmu u obzir. Legitimni zahtevi srpske vlade u Beogradu, takođe. Ja nisam za to da se smatra da je bitno samo ono što kažu Kosovci, a ne šta Beograd kaže. To ne sme da bude jednostrano rešenje, ali to nije isto kao da se kaže da bi rešenje trebalo da bude baš onakvo kakvo Beograd želi.
• Ali Beograd nikada i nikako ne bi pristao na presecanje veza između Kosmeta i centralne Srbije?
– Sadašnja situacija nije dobro rešenje, odlaganje rešenja takođe, ali ne bi trebalo presecati veze između Beograda i Kosova. Nakon odluke o statusu, bilo bi na dobrobit i Srbije i Kosova da se ne prekidaju veze, ni ekonomske ni kulturne. Biće težak posao za Martija Ahtisarija da, s jedne strane, ponudi jasnoću u statusu a, s druge strane, ne prekine veze između Kosova i Srbije.
• U svom radnom dokumentu za Evropski parlament ocenjujete da je jedinstvo EU veoma važno za budući status.
– Mislim da je apsolutno ključno da EU bude jedinstvena po ovom pitanju. Budućnost čitavog regiona je u EU i mislim da bi bilo veoma loše kada bi sada, pre postizanja rešenja, EU bila podeljena. Znamo da postoje različita mišljenja unutar EU. Neke zemlje su protiv rešenja koje će Ahtisari najverovatnije predstaviti. Recimo Španija, Rumunija, Kipar. Jedan od razloga zbog kojih se Španija protivi jeste strah od toga da bi Kosovo moglo da postane presedan koji bi mogli da koriste drugi regioni ili delovi zemalja da zatraže nezavisnost i da kažu "Ako ga je Kosovo dobilo, zašto ne bismo i mi?" Nadam se da će Ahtisari veoma jasno reći da ono što se sada dešava s Kosovom neće predstavljati presedan za druge situacije unutar EU ili na granicama EU koji bi mogao da se iskoristi u Baskiji, Pridnjestrovlju ili Abhaziji. Ono što je specifično jeste to da za Kosovo postoji rezolucija UN koja kaže da se status mora odrediti, a to ne postoji za Baskiju, Južnu Osetiju, Abhaziju, Pridnjestrovlje. Zbog toga je Kosovo je specifičan slučaj.
• Na tri poslednja sastanka Saveta ministara EU, kao i na samitu šefova država prošle nedelje, pokazalo se da jedinstvo ne postoji i da je debata o budućem statusu Kosmeta sve žešća. Da li zaista mislite da je u ovoj klimi podela moguće jedinstvo EU?
– Mislim da jeste, ali će to zahtevati veliki posao Ahtisarija i nemačkog predsedništva EU. Što se tiče Španije, baskijski separatisti već sada žele da iskoriste kosovsku situaciju. No bez obzira na to šta će se desiti s Kosovom, baskijski separatisti će nastaviti sa svojim težnjama. Dakle, razumem zabrinutost Madrida, razumem i Kipar koji strahuje da će kiparski Turci učiniti isto. Ali mislim da je važno staviti sve na papir kako bi bio izbegnut presedan.
• Čak i ako se prevaziđe problem jedinstva EU, nailazi se na problem jedinstva Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN, gde Rusija ne prihvata duple standarde?
– Ali i Rusi su veoma selektivni. Oni nikada, kada pričaju o presedanima, ne spominju Čečeniju u tom kontekstu. Oni koriste Južnu Osetiju, Abhaziju i Pridnjestrovlje koji su istorijski veoma različiti. Znam da Rusi koriste ove argumente i da će biti teško u UN, ali je zato veoma važno da bar EU ima jedinstven stav i da nije podeljena. Znam da će biti teško slomiti tvrd ruski orah.
Aleksandar Mitić
[objavljeno: 21.12.2006.]
