Izvor: Danas, 20.Dec.2015, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odoljivi šarm Marine le Pen
Gledajući u krugu svoje porodice rezultate drugog kruga regionalnih izbora u Francuskoj održanih 13. decembra, preplavilo me je osećanje olakšanja i čak ponosa. Partija mržnje - Nacionalni front (FN) Marine le Pen - nije uspela da pobedi ni u jednom regionu. Prevagu je odnela demokratija. Trijumfovale su vrednosti Republike.
Ma koliko ovakvi rezultati bili poželjni, definitivno ne smemo da dozvolimo da nas zaslepe pred porukom prvog kruga glasanja u kojem je FN izbila na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prvo mesto u šest od 13 regiona zemlje. Francuski birači su duboko razočarani establišmentom. Od predsedničkih izbora 2012. Le Pen je utrostručila narodnu podršku za svoju partiju, privukavši gotovo sedam miliona birača. A ipak, ma koliko bi njen brzi uspon mogao da bude alarmantan, mnogo toga se može naučiti na osnovu njenog ubedljivog poraza.
Da počnemo od toga da napori FN da sebe predstavi kao normalnu partiju nisu dali rezultate. Uprkos pokušajima Le Penove da ublaži ton i pojača šarm, odbacujući, barem zvanično, njene antisemitske elemente, većina francuskih birača i dalje posmatra stranku kao opasnost.
"Nismo budale", tako je glasio kratak komentar mojih suseda u Normandiji, od kojih su mnogi farmeri i zanatlije, nakon što su objavljeni rezultati prvog kruga glasanja. Možda su prvi krug iskoristili da izraze ljutnju na vladu i nezadovoljstvo sistemom, ali znaju da FN čine nekompetentni ekstremisti. Ne žele ih na poziciji s pravom vlašću.
Čak i usred ekonomske stagnacije i visoke stope nezaposlenosti, naročito među mladima, Francuzi nisu spremni da "talasaju" do granice napuštanja evra ili Evropske unije. Francuske vlade, uključujući ovu aktuelnu, možda nisu uspevale da adekvatno odgovore na ekonomske probleme zemlje. Ali to ne znači da su birači spremni da pipaju u mraku tako što će poverenje pokloniti uobraženim demagozima koji "surfuju" na nezadovoljstvu i strahu.
Zapravo, strah je bio dominantan faktor na ovim izborima. U prvom krugu favorit je bila FN, čija je svrha postojanja narodna anksioznost kada je reč o migrantima, teroristima, globalizaciji i otvorenosti prema svetu. Ali u drugom krugu strah je bio krivica Le Penove. Birači se nisu samo bojali da pozicije s pravom vlasti predaju nekvalifikovanoj kontra-eliti; oni su se bojali da oštete imidž svoje zemlje i ugroze njen položaj u Evropi i šire.
Najzad, međunarodni identitet Francuske je integralna komponenta njenog nacionalnog identiteta. Ponos i osećaj misije zemlje, koji je nasledila od starog režima i koji je učvrstila Francuska revolucija, možda nisu sprečili saradnju s nacističkom Nemačkom za vreme vladavine višijevskog režima; ali je za prisiljavanje Francuske da klekne pred ekstremnom desnicom bio potreban užasan poraz.
Situacija je danas mnogo manje ozbiljna. Le Pen možda može da pokušava da se predstavi kao moderni Šarl de Gol, predvodeći otpor establišmentu. Ali javnost i dalje smatra FN ideološkim naslednikom višijevske Francuske - strankom koja jedva da je skinula svoje kolaboracionističko ruho.
Ishod regionalnih izbora u Francuskoj nije relevantan samo u Evropi, već i preko Atlantika. Francuski birači su pokazali da EU nije osuđena da bude uništena napadima na njen legitimitet i da populizmu nije potreban trijumf. Ako demokratski lideri - i u Evropi i u SAD, razmotre tu poruku i svoje odgovornosti shvate ozbiljno, političari poput Le Pen mogu i biće poraženi.
Autor je profesor na Institutu političkih nauka u Parizu, visoki savetnik na Francuskom institutu za međunarodne poslove (IFRI) i gostujući profesor na King koledžu u Londonu
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
