Izvor: Politika, 10.Apr.2015, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnos Amerike i Irana se opet zateže
Nakon podizanja tenzija oko Jemena, ajatolah Hamnei i predsednik Rohani postavili uslove za potpisivanje sporazuma o nuklearnom programu
Popuštanje napetosti između Amerike i Irana nakon postizanja okvirnog dogovora o ograničenju nuklearnih kapaciteta Teherana nije dugo potrajalo. Mnoštvo pretećih signala koje su dve zemlje u utorak i sredu razmenile u vezi s jemenskom krizom nastavio je juče iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei, „povlačeći ručnu” i u pogledu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sporazuma o nuklearnom programu. U tome mu je asistirao čak i kudikamo liberalniji predsednik Hasan Rohani, koji je, za razliku od Hameneija, otvoreni pobornik pregovora koji se vode sa zapadnim silama, Rusijom i Kinom.
Okvir usaglašen u dosadašnjim razgovorima podržao je čak i Muhamed Ali Džafari, komandant Revolucionarne garde, ogranka vojske zaduženog za očuvanje sistema uspostavljenog nakon prevrata 1979. godine. Ali, Hamnei, koji oličava iransku „tvrdu liniju”, naglasio je da tumačenje uslova okvirnog dogovora kakvo je predstavila Amerika nije tačno kada je reč o mnogim pitanja – drugim rečima, da ih iranski pregovarači još nisu prihvatili. „Sve je u detaljima”, upozorio je ajatolah, dodajući da ono što je zasad postignuto u razgovorima ne garantuje da će doći do konačnog sporazuma niti da će se dijalog uopšte odvijati do isteka roka, koji je predviđen za 30. jun. Taj rok bi se, takođe je rekao Hamnei, mogao i produžiti. Napominjući da niti podržava sporazum niti mu se protivi, iranski vrhovni vođa je optužio Amerikance za „đavolske namere” zbog toga što su objavili svoje shvatanje utanačenih uslova.
Među uslovima koje je u medije pustila Amerika nalazi se i postepeno ukidanje sankcija nametnutih Teheranu zbog tajnog nuklearnog programa, zavisno od brzine kojom se on bude pridržavao sporazuma. Hamnei je, međutim, zatražio momentalno povlačenje svih sankcija po zaključivanju dogovora.
Hamnei je dodao još jedan uslov: da međunarodni timovi inspektora koji bi nadzirali iranska nuklearna postrojenja ne smeju „pod tim izgovorom” pregledati i vojne lokacije. Da li će ovlašćenja inspektora delom obuhvatiti i kontrolu iranskog vojnog programa, pitanje je koje su postavljali američki mediji, što samo potvrđuje koliko je nedoumica ostalo nakon prošlonedeljnog sklapanja okvirnog dogovora u Lozani.
Slučajno ili ne, Hamnei se najzad izjasnio nakon što je Džon Keri, američki državni sekretar, u intervjuu za televiziju Pi-Bi-Es upozorio da će SAD stati uz bliskoistočne zemlje koje se „osećaju ugroženima potezima koje Iran možda povlači”. Keri je ponovio tvrdnje da Teheran snabdeva pobunjene šiite u Jemenu, dodajući da iranski letovi sa zalihama stižu hutima svake nedelje.
„Ne tražimo sukobe, očevidno, ali nećemo odstupiti od naših savezništava”, naveo je Keri, čija je država pre dva dana najavila i da će ubrzati isporuke naručene municije Saudijskoj Arabiji, vođi koalicije arapskih država, tradicionalno suprotstavljenih Iranu, koja bombarduje jemenske ustanike.
Iran je u međuvremenu poslao i dva ratna broda u vode blizu jemenskog grada Adena, utočišta snaga lojalnih režimu koje pobunjenici drže pod opsadom. Zvanično, razlog tome je zaštita iranskih civilnih brodova od pirata, koji u tom regionu često napadaju plovila. Portparol arapske koalicije izjavio je, prenosi Rojters, da iranski brodovi imaju pravo da budu u međunarodnim vodama sve dok nemaju agresivne namere. Ali, ako se već nije moglo krenuti na ratne brodove i ući u otvoreni sukob sa silom kakvu predstavlja Teheran, packu su Saudijci juče udarili iranskom civilnom avionu, blokiravši ga na svom aerodromu zbog toga što, navodno, nije ispunio proceduru i dobio dozvolu za poletanje.
Presecanje svake mogućnosti za legalno snabdevanje jemenskih pobunjenika oružjem arapska koalicija pokušava lobiranjem u Savetu bezbednosti. U tom telu nastoje da zadobiju podršku za rezoluciju kojom bi se zaveo embargo na prodaju oružja Hutima i „drugim grupama koje su prešle crtu”, kako je to opisao ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Abdulah bin Zajid el Nahjan. Pod „drugim grupama” se očito podrazumevaju jedinice jemenske vojske koje su prišle bivšem predsednik Aliju Abdulahu Salehu, koji je nekada uz potporu Saudijaca ratovao sa hutima, dok je danas obrnuto. Prema nezvaničnim informacijama, međutim, Rusija zahteva embargo na prodaju oružja svim snagama u Jemenu, uključujući i jedinice koje su još pod komandom sadašnjeg predsednika Abda Rabija Mansura Hadija. Kako je juče izvestio Asošijeted pres, prigovore na nacrt rezolucije koji arapska koalicija gura preko Jordana podnela je i Venecuela.
Na prilike u Jemenu se osvrnuo i ajatolah Hamenei, nazivajući „agresiju Saudijske Arabije na Jemen i njegovo nevino stanovništvo” zločinom i genocidom koji je podložan gonjenju pred međunarodnim sudovima. Stigla je i nova procena broja žrtava u jemenskom ratu – Svetska zdravstvena organizacija veruje da su stradale najmanje 643 osobe, dok je više od 2.200 ljudi ranjeno. Unicef je ranije objavio da je poginulo barem 74 deteta.
V. Vukasović
objavljeno: 10.04.2015.
