Izvor: Blic, 25.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka o ratu je pala
Odluka o ratu je pala
HAMBURG - Jedan od najrenomiranijih evropskih eksperata za psihologiju medija Džo Grebel objasnio je u intervjuu nemačkom nedeljniku 'Špigl' način na koji funkcioniše američka propagandna mašinerija i zaključio da je proces donošenja odluke o ratu protiv Iraka odavno završen. 'Više se ne radi o staroj propagandi po modelu - mi smo dobri, a oni su loši, što bi bilo prilično prozirno. Danas je propaganda, pre svega, orijentisana na slike_arhiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i vodi se pomoću sredstava za moderno istraživanje tržišta i javnog mnjenja. Ono što se pokušava to je da se cela reklamna kampanja izvrši komercijalnim metodama' - navodi Grebel.
On smatra da je sasvim opravdana bojazan medija da će tokom novog iračkog sukoba ponovo biti zavarani pričama o 'hirurški preciznim raketama'.
'U uslovima krize medija koja trenutno vlada, kao i sve većih pritisaka i zahteva da idu u korak sa događajima, novine i tv stanice jedva da će moći da kontrolišu izvore vesti koje će emitovati. Zbog toga bi danas širenje lažnih informacija moglo da bude još jednostavnije' - upozorava Grebel i podseća: 'Sećate li se priče sa kuvajtskom devojčicom koja je pred Savetom bezbednosti UN tvrdila da su irački vojnici izvršili napad na bolnicu, povadili bebe iz kolevki i bacili ih na pod. Cela priča pokazala se kao lažna, ali prekasno. Još aktuelniji primer je nedavno britansko iznošenje dokaza protiv Iraka, za koje se ispostavilo da je prepisano iz diplomskog rada. Takvo nešto je skoro već uvreda za inteligenciju javnosti'.Grebel naglašava da je posle Zalivskog rata bilo nekoliko interesantnih studija u SAD. Tu se, na primer, navodi kako ljudi nisu imali pojma gde se nalazi Bagdad, ali su tačno znali kako funkcioniše raketa na daljinsko navođenje. Slike rata su postale mnogo važnije od informacija sa okolnostima bez slika. U prvom planu više ne stoji objašnjenje zbog čega je došlo do nekog događaja, nego kakav je efekat izazvao.
Zbog toga više uopšte nije potrebno ulagati napor za pravljenje rafiniranih scenarija baziranih na dezinformacijama.
Grebel je odgovorio potvrdno na pitanje da li time želi da kaže da vlade ne samo da dezinformišu javnost, nego to mogu i to otvoreno i nekažnjeno priznaju.
'To je paradoks medija. Mnoge vlade u međuvremenu pokazuju iritantnu opuštenost u ophođenju sa argumentima. Postali su bezbrižni, jer više uopšte nisu podložni kritičkoj javnosti. Održava se još samo spoljašnji sjaj i kaže se: Koga još brine ako se informacija pokaže kao lažna. Sledećeg dana ionako će kroz selo biti proterana nova krmača', navodi Grebel.Džo Grebel (53) je jedan od najuticajnijih eksperata za medije u Evropi. On je generalni direktor Evropskog instituta za medije sa sedištima u Dizeldorfu i Parizu, kao i profesor na Amsterdamskom univerzitetu i Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.
Grebel radi kao savetnik za nemačku i holandsku vladu, kao i za UN i više velikih preduzeća. Autor je 20 knjiga koje su objavljene u SAD i Evropi, i velikog broja priloga za tv stanice i renomirane listove u svetu. CDC
