Izvor: S media, 11.Feb.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak posle tri decenije
Hosni Mubarak (82), koji je danas podneo ostavku na funkciju šefa egipatske države, na tom mestu je proveo tri decenije i prošao politički put koji je počeo nespornim uvažavanjem ne samo njegovih sunarodnika, već i svetskih moćnika, ali je završio tako što su više stotina demonstranata 18 dana zahtevali njegov odlazak, smatrajući ga generatorom svih problema u zemlji.
Mubarak je rodjen 1928. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u provinciji Menufija (Musaja), u porodici inspektora pri ministarstvu pravde, koja je pripadala srednjoj klasi.
Mubarak podneo ostavku (VIDEO)
Posle vojne pilotske akademije, kao 22-godišnjak pristupio je vazdušnim snagama, napredujući do čina pukovnika i instruktora letenja.
U ratu na Bliskom istoku, 1973. godine, komandovao je vazdušnim snagama svoje zemlje.
On i njegova žena Suzana, koja je velšansko-egipatskog porekla, imaju dva sina Alaa i Gamala.
Na čelo države došao je u oktobru 1981, posle atentata na tadašnjeg predsednika Anvara el Sadata, koji je nedugo pre održavanja vojne parade na kojoj je ubijen, potpisao mirovni sporazum sa Izraelom.
Mubarak podneo ostavku (VIDEO)
Tada je Mubarak, koji je bio na funkciji potpredsednika države, a i na paradi odmah uz predsednika, ranjen. Na izborima za predsednika dobio je 98,5 odsto glasova.
Kada je postao ubedjen da je učvrstio vlast, učestvovao je na referendumu za predsednika kao jedini kandidat, a birači tvrdili da ih je potkradao. Tek na poslednjim izborima, 2005. godine, učestvovalo je više predsedničkih kandidata (deset), a Mubarak je pobedio.
Ti izbori su protekli uz osporavanje i tvrdnje da je pobedio u okolnostima zastrašivanja, a situacija je vratila na javnu scenu već zaboravljeno Muslimansko bratstvo prema kome je Mubarak zadržao neprijateljski stav.
Mubarak podneo ostavku (VIDEO)
Na početku vladavine borio se protiv ekonomske stagnacije, korupcije, učestvovao u razrešenju izraelsko-palestinskog sukoba i posebno u borbi protiv islamskog militarizma.
Narod je počeo da mu okreće ledja zbog, kako su gradjani navodili, režiranih referenduma i izbora, ali i pritisaka na slobodu medija i političkog delovanja, pripisujući mu da su ekonomske reforme bile sračunate samo na to da donesu korist pojedincima.
Najviše gneva sručilo se na Mubaraka zbog "očinske odlučnosti" da ga na mestu lidera države nasledi sin Gamal.
Mubarak je početkom prošle godine operisan u Hajdelbergu, u Nemačkoj. Pre operacije je privremeno preneo ovlašćenja na tadašnjeg premijera Ahmeda Nazifa. Tada su i počele spekulacije da će - ukoliko se ne kandiduje za šesti šestogodišnji predsednički mandat - preneti vlast na 46-godišnjeg sina, što je demantovao.
Sve do sadašnjih masovnih uličnih protesta Mubarak nije imenovao potpredsednika države, a nedavno je na tu funkciju postavio Omara Sulejmana (74), donedavnog vojnog obaveštajca koji je bio ovlašćen da pregovora sa opozicijom.
(Tanjug)
