Izvor: Politika, 17.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak cara „bulevara”
Hans Dihand, izdavač bečkog dnevnika „Kronen cajtung”, najtiražnijeg dnevnog lista u istoriji austrijske štampe, preminuo u Beču, u 89. godini
Hans Dihand, osnivač, izdavač i (su)vlasnik bečkog dnevnika „Kronen cajtung“, najtiražnijeg dnevnog lista u istoriji austrijske štampe, preminuo je juče, u Beču, u 89. godini.
Smrt je nastupila u podnevnim satima, kratko posle pogoršanja opšteg stanja. (Dihand se od pre nedelju dana lečio od slabosti i malaksalosti.) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Režiser životnih igara, kako su ga naklonjeni kritičari nazivali, Dihand, ipak, nije umro naprasno. Smogao je snage da se oprosti od brojnih članova porodice, da poslednji zadatak svojim novinarima – vest o njegovoj smrti objavljena je ekskluzivno, u njegovom listu. Austrijskim i svetskim medijima preostalo je da sa zakašnjenjem izveste o „odlasku cara bulevara“.
Imao je mnogo nadimaka. Kao komentator izabrao je pseudonim Kato, po ugledu na starorimskog državnika i pisca Markusa Kata Cenzorijusa („Razorite Kartaginu!“). Većina, međutim, smatrala ga je svojevrsnim carem. Po jednima bio je medijski car, po drugima tek car bulevarske štampe, po trećima, štaviše, poslednji austrijski car.
Kontroverzan u ponašanju i odlukama, sklon radikalnim potezima i svađama, Dihand je bio od svega ponešto. Važio je za najuspešnijeg novinara-urednika posleratne Austrije. Doprineo je uzdizanju štajerskog lokalnog dnevnika „Klajne cajtung“ u najtiražniji regionalni dnevnik srednje Evrope. U funkciji glavnog urednika bečkog „Kurira“ osvojio je primat najčitanijeg dnevnika Austrije. Posle brojnih svađa sa vlasnicima „Kurira“, 1959. godine, pokrenuo je „Novi kronen cajtung“, nasledivši bulevarsku tradiciju ugašenog „Kronen cajtunga“, lista u kome je kao četrnaestogodišnjak pokušao da postane novinar... U pet decenija postojanja oborio je sve rekorde u čitanosti. Sa više od milion prodatih primeraka dnevno čitanost „Kronen cajtunga“ procenjuje se na 43 odsto (stanovništva).
Dihand, s pravom titulisan kao medijski car, naravno, nije bio imun na medijsku moć kojom je raspolagao. Preke naravi i ekscentrično-populističkog poimanja, neretko je diktirao „narodno (ne)raspoloženje“: obarao je i postavljao šefove vlada, uključujući i imenovanje sadašnjeg kancelara Vernera Fajmana. Doprinosio je izborima predsednika Republike (nažalost, i izboru Kurta Valdhajma za predsednika Austrije), izdejstvovao je u novinskoj anketi (sličnoj nekoj vrsti „nezvaničnog referenduma“) da vlada bude primorana da o ekspresnom roku izgradi Južni autoput kroz Alpe, desetak puta skuplji od gradnje pruge Beograd–Bar!
Kao zlatna epoha Dihandove karijere, i „Kronen cajtunga“, smatra se period od udruživanja Hansa Dihanda sa nemačkim medijskim koncernom VAC, od sredine osamdesetih godina prošlog veka – uprkos brojnim, ako ne i permanentnim svađama dva partnera. (Partnerstvo 50 prema 50 odsto, pri čemu uređivačku politiku vodi Dihand.) Svađa je kulminirala 2001. godine, kada je Dihand postavio svog sina Kristofa za „paralelnog“ glavnog urednika lista. U međuvremenu, Dihand je u potpunosti preuzeo kontrolu, a VAC je više puta pretio povlačenjem. Tek minulog maja ove godine, VAC je ultimativno zahtevao od Dihanda (i Rajfajzen grupacije) da preuzmu njegove akcije – ili od svega neće biti ništa u narednih nekoliko godina. Upućeni kažu da je sporna cena prodaje VAC-ovih deonica. Dihand i Rajfajzen nudili su 160 miliona evra, a kada je VAC zatražio dve stotine miliona evra – Dihand je smanjio svoju i Rajfajzenovu ponudu na 120 miliona.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 18.06.2010.
