Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Kurta Valdhajma
Nekadašnji generalni sekretar UN i predsednik Austrije bio simbol posleratnog uspona i rehabilitacije alpske države, ali i njene ružne ratne prošlosti
Odlazak nekadašnjeg generalnog sekretara UN i predsednika Austrije Kurta Valdhajma sa bine života otvorio je, još jednom, najbolnije rane Druge republike. Na vest o smrti bivšeg državnika, u 89. godini, reagovala je celokupna svetska javnost – usledila su podsećanja na posleratne grehe Austrije, čiji se istorijat podudarao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u malom, sa likom i delom Kurta Valdhajma.
Kao malo koji Austrijanac, Valdhajm je u svom životopisu simbolično objedinio svetle i tamne tačke poimanja prosečnog žitelja te alpske države u posleratnom periodu – blistavom diplomatskom karijerom, sa jedne strane, i neistinama koje je širio o svojoj ulozi u ratu, i lažima, kada su ga sustigle senke prošlosti, sa druge. Bio je simbol austrijskog posleratnog uspona i rehabilitacije, ali i sinonim aktera ružne ratne prošlosti koja je prebrzo zaboravljena.
Umesto reči izvinjenja i gesta kajanja, kolektivnog i pojedinačnog, za počinjena nedela u najkrvavijem sukobu u istoriji čovečanstva, Austrija i Austrijanci su se pozivali na fiktivnu istoriju, utemeljenu na lažima – insistirali su na definiciji po kojoj je Austrija predstavljena kao prva žrtva agresije njenog bivšeg podanika – Adolfa Hitlera. Sticajem okolnosti, Kurt Valdhajm je postao najistureniji eksponent te laži.
Specijalni oficir
Poput nekolicine drugih, istaknutih političara i državnika posleratne Nemačke i Austrije, Kurt Valdhajm, pređašnji oficir Abvera sa posebnim ovlašćenjima u Hitlerovoj vojnoj mašineriji, dobio je šansu za novi početak u specijalnom američkom logoru namenjenom "demokratskom preobražaju potencijalnih lidera novog vremena", u nemačkom Augzburgu.
Posle detaljnog preispitivanja njegove neslavne ratne karijere, Amerikanci nisu prihvatili tumačenja i dokaze Beograda po kojima je Kurt Valdhajm bio ratni zločinac. Ignorisan je i kasniji dosije F-25.572 iz Beograda, na osnovu kog je 17. novembra 1947. godine Valdhajm unesen u spisak ratnih zločinaca UN. Na osnovu američke preporuke, Valdhajm je po završenom "kursu" u Augzburgu primljen u okruženje tadašnje nove austrijske političke elite. Napredovanje mu je bilo zagarantovano...
Po izbijanju afere u vezi sa Valdhajmovom ratnom prošlošću, u jesen 1987. godine, istoričar Slavko Odić, jedan od suosnivača partizanske obaveštajne službe u Drugom svetskom ratu, i kasniji pukovnik vojnoobaveštajne službe, ukazao je autoru ovih redova da Valdhajm nije bio ratni zločinac u smislu optužbe koju je posleratni Beograd podigao. "...Ali je znao i ćutao o zločinima Vermahta. Bio je visoki obaveštajni oficir sa specijalnim ovlašćenjima.
Prisustvovao je saslušanjima zarobljenih partizana. Uz pomoć čak sedam prevodilaca sakupljao je informacije o taktici i strategijama pokreta otpora na prostorima bivše Jugoslavije, potom na teritoriji Grčke..." Prema Odićevom mišljenju, saznanja koja je Valdhajm stekao u isturenom odeljenju Hitlerovog Abvera bila su od "izvesnog značaja" i za Amerikance.
Mreža satkana od laži
Zašto je, sa zakašnjenjem od četiri decenije, pokrenuto pitanje Valdhajmove, pre svega moralne, odgovornosti – posle karijere na čelu UN u dva mandata?
Analitičari su saglasni u oceni da se Kurt Valdhajm kao generalni sekretar UN zamerio i Amerikancima i Izraelcima. Vašington mu nikada nije oprostio kritiku američkog bombardovanja u Severnom Vijetnamu. Sa druge strane, Tel Aviv je uneo Valdhajmovo ime na crnu listu, pošto je omogućio nastup Jasera Arafata pred Generalnom skupštinom UN.
Potezanje pitanja Valdhajmove prošlosti, ipak, prepušteno je Austrijancima, u jeku kampanje za izbor predsednika Austrije, 1986. godine. Suočen sa optužbama, kojih je iz dana u dan bilo sve više, Valdhajm se zapleo u mrežu laži koju je sam satkao. Od detalja do detalja njegove ratne prošlosti, koji su obelodanjivani u javnosti, Valdhajm je gubio podršku Austrijanaca, ali i svetske javnosti. Čovek na čelu Republike Austrije, koji po odredbi Ustava predstavlja moralnog poglavara nacije, lagao je, izvinjavao se, priznavao i poricao...
U svom oproštajnom pismu, sročenom pred smrt, nekoj vrsti testamentarnog izvinjenja, Valdhajm je zamolio svoje sugrađane za oproštaj. Nepomirljivi duhovi među njegovim protivnicima za života neće prihvatiti izvinjenje.
Upravo svojim lažima i moralnim posrtanjem, međutim, Kur Valdhajm je doprineo okretanju Austrije i njenog većinskog stanovništva od prakse zatvaranja očiju pred ružnom nacističkom prošlošću. Ostaće zapamćena deklaracija koju je u parlamentu u Beču pročitao tadašnji kancelar Franc Vranicki – kasna reakcija na aferu "Valdhajm". Pola veka po svršetku Drugog svetskog rata, tadašnji šef vlade se u ime republike izvinio svetu i priznao: "Ima mnogo toga što nikada ne smemo da zaboravimo – i čega bi trebalo da se stidimo."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 16.06.2007.]
