Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak „Guvernatora”
Arnold Švarceneger završio dvostruki mandat na čelu Kalifornije, a po svemu sudeći i političku karijeru
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Terminator je otišao, ali ovoga puta bez one čuvene rečenice „I’ll be back!” („Vratiću se!”). Arnold Švarceneger, koji se verovatno nikad neće osloboditi nadimka koji je stekao u istoimenom filmu iz 1984, završio je svoj dvostruki mandat na čelu Kalifornije, a po svoj prilici i političku karijeru. Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li i onu holivudsku (sa 63 godine njegov zaštitni znak, nabildovani mišići, nije više ono što je bio), videće se.
Iako nije prvi glumac koji je uspeo kao političar (Ronald Regan mu je bio slavni prethodnik i uzor), on je u američku političku istoriju ipak ušao kao imigrant prve generacije koji je dospeo do položaja guvernera jedne federalne države. I to one po mnogo čemu među najvažnijima. Kalifornija je, prvo, najmnogoljudnija, drugo, to je izvorište visokotehnoloških inovacija koje menjaju svet (personalni kompjuter, mikroprocesor) i treće, da je samostalna nacija, po svom bruto domaćem proizvodu (1,8 hiljada milijardi dolara) bila bi članica G-8.
Na čelo „zlatne države” Švarceneger je izabran 2003, na vanrednim izborima sa mnogo kandidata (čak 135), od profesionalnih političara do nekih manje poznatih kolega mu iz Holivuda. Pobedio je ubedljivo i tada i tri godine kasnije, 2006.
U ponedeljak je, međutim, guvernerski kabinet napustio sa rejtingom od samo 23 odsto, za jedan postotak većim od guvernera koga je nasledio, opozvanog samo posle godinu dana u fotelji glavne izvršne vlasti.
Uprkos zaista niskom rejtingu, ocene političkog učinka filmske zvezde poznate pre svega po ulogama u akcionim filmovima nisu baš u celosti negativne.
Nije uspeo na glavnom poslu, da sredi finansije Kalifornije (svom nasledniku, demokrati Džeri Braunu, ostavio je budžetsku rupu od 28 milijardi dolara, dvostruko veću od one koju je pre sedam godina zatekao). Alibi za neuspeh može da nađe ako prstom pokaže na federalnu državu, koja takođe troši više nego što ima, jer su u oba slučaja budžetski deficiti proizvod istih okolnosti: ekonomske krize i povećane nezaposlenosti (u Kaliforniji ona je veća od nacionalnog proseka: 12,8 prema 9,8 odsto), ali i alergije na povećanje poreza.
„Guvernator” (tako su ga nazvali kad je postalo očigledno da se njegov filmski lik ne poklapa sa političkim), mora mu se priznati, neke fiskalne probleme je ipak rešio: promenio je penzijski sistem za državne činovnike i skresao im neke privilegije, povećao čak neke takse (ali neke i smanjio), smanjio jedne troškove (za visoko obrazovanje, čime je pogodio mnoge kalifornijske univerzitete, od kojih su neki među prvima u svetu), a povećao druge (za zatvore: Kalifornija na 37 miliona stanovnika ima 170.000 robijaša).
Za vreme njegovih mandata Kalifornija je usvojila i neke napredne ekološke zakone, koji je dobro pozicioniraju u „zelenim tehnologijama”.
Jedan od razloga zašto je izostalo ono što se očekivalo od njega, s obzirom na filmsku reputaciju („akcija, akcija, akcija”) koja mu je i donela glasove, jeste okolnost što je kao republikanac morao da se rve sa lokalnim parlamentom u kome su većina bile demokrate. I da se tokom minulih sedam godina uveri da se Sakramento (prestonica), veoma razlikuje od Los Anđelesa (gde se nalazi i Holivud).
Ipak, „Arni” (još jedan nadimak) bio je umereni konzervativac – zalagao se za prava homoseksualaca i kontrolu ličnog oružja – što ga danas ne čini dobrim republikancem i zbog čega nema šansi da postane federalni senator.
Uprkos svemu, on ostaje jedan od simbola ostvarenog američkog sna („Pre četiri decenije u Kaliforniju sam došao bez ičega, a ostvario sam apsolutno sve”) – i današnjih iskušenja tog popularnog mita. Ni u Kaliforniji, kao uostalom i u celoj Americi, danas mnogo toga nije više onako kako je nekad bilo: sve što sija nije više zlato.
Što se tiče njegove budućnosti, trenutni status je – „nezaposlen”. Publicitet je inače dobila njegova „tviter” prepiska sa novim prijateljem, ruskim predsednikom Medvedevom (upoznali su se lane, kada mu je Švarceneger bio domaćin u Silicijumskoj dolini, a potom je uzvratio posetu odlaskom u Moskvu). Rezultat „tvitovanja” je Švarcenegerov poziv Medvedevu – na zajedničko skijanje...
Milan Mišić
objavljeno: 05.01.2011.
