Izvor: Politika, 11.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak Čeovog špijuna
Sudeći prema zakasneloj vesti kubanskog partijskog dnevnika "Granma", koju su prenele svetske agencije, u Havani je minulog ponedeljka preminuo Filip Bernet Frenklin Ejdži u 72. godini, odnosno Eđeji, kako je glasilo prezime njegovih mađarskih predaka. Bivši vrhunski obaveštajac CIA bio je poznat kao autor najpouzdanije studije, dostupne širokoj javnosti, o (ne)delima – doslovce o "prljavim akcijama" – te obaveštajne agencije. U knjizi "Inside the Company" – pravilni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevod naslova, po mišljenju autora, bio bi "kompanija (posmatrana) iznutra" – objavljenoj 1975. godine, potom prevedenoj u višemilionskom tiražu na 27 jezika, Ejdži se nemilosrdno obračunao sa svojim bivšim poslodavcima iz Lenglija, otkrivajući, uzgred, identitet oko 250 bivših, ali i aktivnih agenata CIA.
* * *
Potkraj oktobra prošle godine dobio sam telefonski poziv iz Beča: "Pozdravio te Fil", prenese mi bečki kolega, novinar M. O., pozdrave iz Brisela, iz koga se upravo bio vratio. Pozdravi su bili od Filipa Ejdžija, nekadašnjeg agenta CIA, kasnijeg feljtoniste i turističkog menadžera.
U svetu tajnovitosti, podozrenja i sveprisutne paranoje, Ejdži je bio poznatiji kao američki špijun koji je voleo Kubu. I Ernesta Če Gevaru. Dosledan imidžu, obreo se među počasnim gostima u briselskom Kampusu Eterbeku, na komemoraciji povodom četrdesetogodišnjice smrti velikog revolucionara, u organizaciji tamošnjeg pokreta solidarnosti sa Kubom (Intiatief Cuba Socialista).
Kako je Ejdži uobičavao da ističe i pojašnjava, egzekucija Če Gevare bila je povod njegovoj odluci da 1968. godine podnese neopozivu ostavku na visoke funkcije koje je upražnjavao kao vodeći oficir, povremeno i lokalni rezident CIA u Ekvadoru, Urugvaju i u Meksiku. Uzroci, naravno, bili su sveobuhvatniji: "Još od početka šezdesetih godina sukobljavao sam se sa svojom hrišćanskom (rimokatoličkom) savešću", isticao je Ejdži u druženjima sa evropskim novinarima. "Ono što smo (CIA) činili, što smo podsticali – izvršavali takozvani latinoamerički prijatelji SAD, diktatori i njihovi dželati – lako je objasniti. Posejali smo klicu zla, omogućili širenje svakom humanom načelu stranog terora u Argentini, Čileu, Paragvaju, Salvadoru, Urugvaju i Gvatemali. Tolerisali smo postojanje eskadrona smrti i njihovo divljanje – zarad ostvarenja hladnoratovskih ciljeva poslednje svetske imperije."
Po napuštanju aktivne službe, Ejdži je postao "dežurni" kritičar CIA. Oglašavajući se sa sigurnih adresa, iz Londona do 1976. godine, potom iz Nemačke, povremeno i iz zemalja Latinske Amerike, uvek je bio na oprezu – pred progoniteljima, odnosno egzekutorima CIA.
Zvanično, CIA nije tražila glavu "izdajnika Fil-Eja", ali mu nikada nije oprostila "grehe". O kojim je gresima, uistinu, bila reč, nije saopšteno u javnosti. Pretpostavlja se, međutim, da oni nisu definisani "samo" objavljivanjem pregršti poverljivih podataka u pomenutoj knjizi, baziranih na autentičnim dokumentima iz arhiva CIA, ili stečenih u dugogodišnjoj, doživljenoj praksi službe. O tome svedoči i izjava samog Ejdžija: "Bivšim kolegama (CIA) nikada nije pošlo za rukom da infiltriraju kubanske obaveštajne strukture, ali je, obrnuto, to bilo ostvareno."
Da li je Ejdži, pri tom, mislio na sebe, praktično priznao da je bio "Trojanac Kube" u CIA, nije ustanovljeno. Opravdanost ovakvih razmišljanja, međutim, potvrđuje "Politikin" izvor u petom odeljenju nemačke obaveštajne službe BND:
"Lengli (sedište CIA) jednostavno nije mogao da pređe preko Ejdžijevog posrtanja i otpiše ga kao nestašluk."
U dobro obaveštenim krugovima kolportiraju se priče po kojima je upravo BND, nezvanično, naravno, štitio Ejdžija od CIA. U prilog rečenom ide činjenica da je godinama nalazio utočište u Nemačkoj. Štaviše, Ejdži je stekao i nemačko državljanstvo 1990. godine, kada je već bio stalno nastanjen u Karibima. Zvanično, državljanstvo je stekao na osnovu braka sa Nemicom Gizelom Roberg, a nezvanično – zahvaljujući intervenciji BND-a.
Nemačkoj obaveštajnoj službi pripisuje se i zasluga da je Ejdži do pred kraj života uživao zaštitu "nevidljive ruke" na putovanjima po Evropi. Tako je bilo i 27. oktobra prošle godine, u Briselu. Kako se ispostavilo, bila je to poslednja poseta Starom kontinentu čoveka koji je nadmudrio CIA.
[objavljeno: ]
.jpg)
