Izvor: B92, 17.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovornost za deportaciju Jevreja
Pariz, Tel Aviv -- Državni savet, vrhovno pravosudno telo Francuske, priznalo je odgovornost francuske vlade za deportaciju Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Oko 76.000 Jevreja je uhapšeno u Francuskoj između 1942. i 1944. i transportovano u nacističke koncentracione logore poput Aušvica. Samo 3.000 njih je preživelo.
Bivši predsednik Žak Širak bio je prvi francuski lider koji je u istorijskom govoru 1995. priznao učešće države u deportaciji Jevreja, prekinuvši >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako sa tradicijom koja je pokušavala da odvoji Francusku od kolaboracionističkog režima u Višiju.
Njegovo priznanje je otvorilo vrata za porodice žrtava da traže odštetu, a vlasti su od tada na to ime isplatile stotine miliona evra. Međutim, nisu voljne da isplate još novca na ime odštete porodicama žrtava.
Čuveni francuski lovac na naciste Serž Klarsfeld, čiji otac je takođe deportovan iz Francuske, pozdravio je presudu.
"Presuda je zadovoljavajuća. Francuska je pokazala da je lider zemljama koje se suočavaju sa svojom prošlošću", rekao je Klarsfeld i dodao da isplata odštet nije više glavno pitanje, jer su potomci oštećenih "već dobili nešto".
Protest zbog odlikovanja nacističkom oficiru
Preživeli u holokaustu kritikovali su najavu Memorijalnog centra Jad vašem u Jerusalimu da će ukazati najveću počast jednom nacističkom oficiru koji je pomogao da se spasi poljski Jevrej, čija je životna priča poslužila kao osnova za film "Pijanista".
Jad Vašem je odlučio da posthumno proglasi bivšeg oficira Vermahta Vilma Hozenfelda "pravednikom među narodima", što je titula namenjena nejevrejima koji su po cenu života spasavali Jevreje u holokaustu u Drugom svetskom ratu.
Dok je služio u Poljskoj 1944. godine Hozenfeld je, kako se veruje, pomogao pijansti Vladislavu Špilmanu da nađe skrovište, obezbedio mu "pokrivače, hranu i moralnu podršku".
Jedan drugi Jevrejin, Leon Vurm, je svedočio za Hozenfelda, koji je umro u sovjetskom zatvoru 1952. Hoznefled je zaposlio Vurma pošto je ovaj pobegao sa voza na putu za logor Treblinku.
"Odluka Jad Vašema je vrlo iznenađujuća" izjavio je Pinhas Vagner rođen u Poljskoj, koga je spasila jedna poljska porodica, rizikujući da bude smaknuta što ga je skrivala tokom nemačke okupacije.
Porodica Rosizevski je takođe dobila titula "pravednika među narodima."
"Uopšte se ne može porediti oni što je ta porodica uradila za Jevreje i Hozenfeld. Ono što je on učinio je humani akt koji ne zaslužuje titulu", kazao je Vagner.
Međutim, ćerka poljske porodice spasioca kaže da se ne protivi da i Nemac bude posthumno odlikovan.
"On zaslužje titulu jer je pomogao da se spasu životi. Nemački oficiri su bili indoktrinirani da gledaju na Jevreje kao podljude, a taj čovek se ponašao humano prema Jevreju koji se skrivao i bio gonjen", rekla je Janina Rosizevski-Kravčuk.
Njen brat Leh Rosizevski, bivši partizan i profesor, smatra da Hozenfeld po svoj prilici nije bio pod tako velikim rizikom kao njegova porodica koju su Nemci mogli svu da postreljaju, ali da bi mu trebalo odati priznanje što je "uradio pravu stvar."
Rinat Sagai koja sreće mnoge pravednike kao vodič mladih u poseti logorima smrti u Poljskoj kaže da je Hozenfeld učinio humani akt, ali da se to ne može porediti s herojskim akcijama većine drugih pravednika.
"Ne verujem da je Hozenfeldov život bio ugrožen", rekla je Sagai iz izraelskog Ministarstva obrazovanja.
