Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrojavanje koaliciji
Prošlost kao budućnost: Merkelova "flertuje" sa liberalima sa kojima su konzervativci vladali od 1982. do 1998. Specijalno za "Politiku"
Berlin, 10. septembra - Današnji "Velt" objavio je fotografiju na kojoj se, nasmejani u kabrioletu, vide Angela Merkel, predsednica vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), i Gvido Vestervele, šef opozicione liberalne partije (FDP). Iako snimljena negde ranije, fotografija je još jedan od znakova, koji se poslednjih dana zgušnjavaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o programiranom približavanju nekadašnjih partnera, trenutno političkih protivnika, koji su vladali zemljom od 1982. do 1998. godine.
Velika koalicija, iznuđeni savez tradicionalnih rivala, konzervativaca i socijaldemokrata je tek na polovini svog mandata, ali sve ukazuje da bi to mogao da bude, ako uopšte izdrži još dve godine, i poslednji. U svakom slučaju, već se misli na "dan posle", a neki mediji konstatuju da je "flertom" Angele Merkel sa liberalima izborna kampanja već počela.
Sama Merkelova se očigledno čuva direktnih konfrontacija i iritacija sa sadašnjim koalicionim partnerima, ali je režiserski podelila uloge za reprizu - obnavljanje starog savezništva - kao premijeru. U tom otkrivanju prošlosti kao budućnosti, setila se i svog "političkog oca" (bila je njegova ministarka u dva mandata dok se vlada još nalazila u Bonu), gotovo odbačenog Helmuta Kola: čovek koji se nalazio na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) četvrt veka, šesnaest godina je vladao ortački sa liberalima.
Kao simbol tih "dobrih vremena", Kol je demonstrativno pozvan na razgovor u berlinsku partijsku centralu gde mu je, umesto predsednice, sagovornik i domaćin bio generalni sekretar partije Ronald Pofala. Cilj je, međutim, postignut: uznemirenoj partijskoj bazi, u kojoj raste uverenje da njihova partija u velikoj koaliciji sve više gubi svoj profil i identitet, šalje se poruka da iznuđeni "brak" sa, programski i tradicionalno, ljutim protivnicima nije sudbina.
U sve uočljivijem zaokretu konzervativaca, ne koriste se samo simboli, iako su oni u politici veoma govorljivi. Jučerašnji "Velt am zontag" je obelodanio da su se, pre neki dan, u potaji, srele političke reprezentacije dve stranke, koje su predvodili "generali", već spomenuti Ronald Pofala (CDU) i njegov kolega iz FDP, generalni sekretar liberala Dirk Nibel.
I u jednoj i u drugoj stranci su potvrdili da je taj sastanak zaista održan i da je on, praktično, početak čitave serije razgovora u kojima dve partije treba najpre da naprave "inventar" i preciziraju u čemu se slažu, a oko čega (još) nema saglasnosti. Stranački prvaci priznaju da su se njihovi kontakti od kad je velika koalicija na vlasti "istanjili", ali i da veze nikad nisu prekidane.
Situacija sa socijaldemokratima, kad je reč o anketama, još je gora. I dok kod konzervativaca postoji bar jedan ohrabrujući paradoks - partiji akcije padaju, a njenom lideru, Merkelovoj, strelovito rastu - kod socijaldemokrata loše se kotiraju i partija i njen predsednik Kurt Bek. Njega bi, prema najnovijim istraživanjima, i u samoj partiji preskočili kao kandidata za kancelara, u korist (daleko) popularnijeg šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera, što se nikad nije dešavalo. Šef partije je uvek imao prvenstvo.
Manevarski prostor socijaldemokratima u stvaranju potencijalnih koalicija je sužen i, praktično, usmeren samo na zelene, pošto su animoziteti i lične netrpeljivosti prema levici, koju predvodi bivši predsednik Socijaldemokratske partije, čovek kome rastu akcije, Oskar Lafonten, veliki i čini se, bar za sada, nepremostivi. Da toga nije bilo, socijaldemokrati su bili u prilici da i posle minulih izbora obezbede, zajedno sa zelenima i levicom, većinu u parlamentu i izbegnu deobu vlasti sa konzervativcima.
Nova levica, nastala ujedinjenjem istočnonemačkih socijalista i takozvane alternativne liste Rad i socijalna pravda, koju su činili bivši članovi SPD-a i sindikalni aktivisti, nezadovoljni Šrederovom politikom, ima snažno uporište na tlu bivše Nemačke Demokratske Republike.
Očigledno ne bez razloga: prema istraživanju koje je pravljeno za časopis "Super ilu", čiji rezultati su upravo obelodanjeni, ogromna većina (64 odsto anketiranih) istočnih Nemaca gleda, gotovo dve decenije posle njenog gašenja, sa naglašenim simpatijama prema bivšem NDR-u, iako većina njih ne želi povratak u socijalizam. Samo 17 odsto anketiranih izjavilo je da ih za bivšu državu vežu negativna sećanja.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 11.09.2007.]
