Izvor: Blic, 19.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrojavanje do rata
Odbrojavanje do rata
VAŠINGTON/BAGDAD (Rojters-AP) - Američki predsednik Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom lideru Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati sa svojim sinovima napusti zemlju ili će se suočiti s ratom, dok većina zapadnih zemalja osuđuje ovakvu odluku predsednika SAD, ističući da rat nije sredstvo za rešenje krize.
'Sadam Husein i njegovi sinovi moraju napustiti Irak u roku od 48 sati. Njihovo odbijanje da to učine dovešće do oružanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sukoba, koji će početi kada mi to odlučimo', izjavio je Buš u obraćanju javnosti preko televizije.
Buš je pozvao pripadnike oružanih snaga Iraka da napuste 'režim koji umire', posebno da ne uništavaju naftne izvore i da ne upotrebe oružje za masovno uništavanje, a iračkom narodu je poručio da je 'blizu dan njegovog oslobođenja'.
On je, takođe, izrazio razočarenje zbog toga što Ujedinjene nacije nisu stale iza SAD i optužio Savet bezbednosti da nije bio na nivou svojih obaveza.
Buš je rekao da 12 godina diplomatije i vojnih inspekcija nisu donele rezultate, jer je irački režim to koristio samo da bi dobio na vremenu i prednost.
Zvanični Bagdad odbacio je ultimatum, a prvi je reagovao najstariji sin Sadama Huseina Udaj, koji je upozorio da će se američke snage koje napadnu Irak suočiti s 'krvavom bitkom'.
'Ultimatum dolazi od osobe koja nije sasvim sposobna ili podobna... predlog bi trebalo da bude da Buš napusti funkciju u Americi, on i njegova porodica', ocenio je Udaj.
Udaj je još rekao da će žene i majke onih koji napadnu Irak 'roniti krv, a ne suze'. 'Ne bi trebalo da zamišljaju da će imati bezbedno mesto na iračkom tlu ili van njega', upozorio je. Irački ministar inostranih poslova Nadži Sabri rekao je da 'svako dete' u Iraku zna da je ultimatum neprihvatljiv. 'Jedina opcija da se obezbedi mir jeste odlazak ovog ratnog huškača broj jedan u svetu, neuspešnog predsednika Buša koji je svoju zemlju učinio smešnom', rekao je Sabri. Kolevka civilizacije
Irak, kolevka drevnih civilizacija koje su iznedrile prve poljoprivredne kulture i stvorile prvo pismo, raspolaže naftnim rezervama koje zaostaju samo za naftnim potencijalima Saudijske Arabije. U drevnoj istoriji, teritorija Iraka bila je poznata kao Mesopotamija, ili zemlja između dve reke Eufrata i Tigra. U tom plodnom području, svoj pečat su od 4.000 godine pre naše ere naovamo ostavile sumerska civilizacija, Vavilonci, Asirci, a potom Persijanci, Arapi i Turci. U 16. veku, teritorija Iraka pada pod otomansku vlast, koja traje sve do Prvog svetskog rata, kada zemlja postaje protektorat Velike Britanije. Nakon osamostaljenja od Velike Britanije 1932. godine, Irak postaje uporište arapskog nacionalizma. U ustanku arapskih nacionalista 1958. u Iraku je oborena monarhija, a 1968. vlast državnim udarom preuzima panarapska Baas partija. Predsednik Iraka Sadam Husein došao je na vlast 1979. godine, nakon što je već deset godina pre toga bio 'siva eminencija' kao potpredsednik revolucionarne komande.
Irak ima 24 miliona stanovnika i zauzima teritoriju od 434.924 kvadratnih kilometara. Zemlja se na istoku granici sa Iranom, na jugu sa Saudijskom Arabijom i Kuvajtom, na zapadu sa Jordanom i Sirijom, a na severu sa Turskom. Naftna polja sigurna
Irak ne planira uništavanje nalazišta nafte ili napade na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu u slučaju američke agresije izjavio je otpravnik poslova iračke ambasade u Nju Delhiju Adaj Alsakab. 'Irak ne želi da ruši naftne izvore ili izvozne kapacitete za naftu', istakao je Alsakab i dodao da Bagdad 'ne planira ni napade na Saudijsku Arabiju i Kuvajt'.
Irački predsednik obećao je da će se na human način ophoditi prema američkim i britanskim vojnicima koji budu zarobljeni.
'Mi ne zaboravljamo zakone koje nam je Alah naložio da poštujemo, bez obzira na to da li imamo posla s prijateljima ili neprijateljima', rekao je Sadam Husein.
UN će opstati
Portparol Ujedinjenih nacija (UN) Fred Ekhard izjavio je da eventualna odluka Amerike i Velike Britanije da napadnu Irak bez dozvole Saveta bezbednosti 'neće ugroziti ugled i opstanak' UN-a. Ekhard je objasnio da UN ne brinu samo o Iraku, već i o ostalim državama i problemima sveta i da jedna nesrećna okolnost ne znači da ova organizacija treba da zatvori vrata ili da napusti borbu za stvaranje boljeg i bezbednijeg sveta. 'U ovom trenutku nemoguće je reći hoće li biti rata, ali je sigurno da pokušaji da se rešenje nađe diplomatskim putem još nisu okončani', rekao je portparol UN. Ostavke u Londonu
Drugi visoki zvaničnik u kabinetu britanskog premijera Tonija Blera podneo je ostavku u znak protesta zbog radikalne politike Vlade prema Iraku.
'Na kraju krajeva, ne podržavam ovu akciju i bilo bi licemerno da ostanem u Vladi', izjavio je visoki zvaničnik Ministarstva zdravlja lord Filip Hant.
Prethodno je visoki funkcioner Laburističke stranke Robin Kuk podneo ostavku na mesto predsednika poslaničke grupe u parlamentu Britanije. Ostavku na mesto ministra za međunarodni razvoj ranije je podnela Kler Šort, rekavši da britanski premijer pokazuje 'bezobzirnost'.
