Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana Srbije na svetskoj sceni
Beograd i Moskva za poništavanje prištinskog proglašenja nezavisnosti Kosova. – Boris Tadić: Ne prihvatamo narušavanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 18. februara – Najviši organ globalnog odlučivanja, Savet bezbednosti UN, večeras je bio suočen s jednom od najvećih i najređih nacionalnih drama: protestom demokratske države zbog pokušaja da joj se, mimo njene volje, oduzme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo teritorije. Takav protest je, nastupom svog predsednika Borisa Tadića, uložila Srbija, povodom jučerašnjeg jednostranog prištinskog proglašenja nezavisnosti Kosova, uz stimulans dobijen akcijama Amerike i evropskih sila.
Srbija je tako danas, uz podršku Rusije i drugih zemalja zabrinutih zbog kršenja Povelje UN, počela novu fazu duge političke, pravne i diplomatske borbe na svetskoj sceni za svoju celovitost. Tražila je od Saveta bezbednosti UN da joj zaštiti teritorijalni integritet i suverenitet, garantovan odlukom Povelje UN tog organa, i poništi jednostrani akt Prištine, kao protivpravan a i po svet potencijalno destruktivan potez.
Do hitne vanredne sednice je došlo, na zahtev Srbije i Rusije, po drugi put u poslednjih sto sati. Prethodilo joj je, dodajući dramatičnost, američko zvanično priznavanje nezavisnosti Kosova, čime Vašington kao da je hteo da potvrdi da je predvodio kurs koji je doveo do prištinske deklaracije.
Današnja sednica delovala je kao „sudar svetova”. Jednu stranu su predvodile Rusija, Kina i Južnoafrička Republika u zalaganju za nepovredivost postojećih principa međunarodnog prava, a na čelu druge su bile SAD, Britanija, Francuska koje su insistirale na „praktičnosti”, „novoj realnosti” i slučaju koji je toliko „jedinstven” da ne mora da se zasniva na pomenutim načelima.
U diplomatskim krugovima se procenjuje da će „kosovski slučaj” još dugo ostati sporan i da će širiti zebnje od daljeg poremećaja međunarodnog poretka zasnovanog na neprikosnovenosti temelja postojećih država. Na startu tog novog maratona, uspešno je, čini se, odbranjen pravni osnov celovitosti Srbije – Rezolucija 1244 kojom je Kosovo potvrđeno kao njen deo pod međunarodnom upravom.
„Zahvaljujući diplomatskim naporima Rusije, zemlje Evropske unije odustale su od pomisli da istisnu misiju UN sa Kosova”, konstatovao je sinoć ovde ruski ambasador Vitalij Čurkin. Važenje Rezolucije 1244 i u novim okolnostima potvrdio je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, a Čurkin dodaje da niko od članica Saveta nije osporio takvu Banovu izjavu.
Predsednik Srbije Boris Tadić je u govoru, odmah posle Ban Ki Muna, koji je ponovio da i dalje važi Rezolucija 1244, istakao rešenost Srbije da istraje u odbrani celovitosti i drugih državnih prava, a da kao hitno traži da Savet poništi prištinsko proglašenje nezavisnosti. „Ne prihvatamo narušavanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta”, naglasio je. „Svako ko podržava nezavisnost Kosova mora biti svestan da se ovim činom legalizuje pretnja nasiljem kao sredstvo za stvaranje novih država i ostvarivanje vlastitih političkih interesa... Ako dozvolite da ovaj nelegalni čin postane realnost, pokazaćete da se u svetu ne moraju poštovati pravo i pravda. Pokazaćete da, nažalost, ovo telo (SB UN) gubi autoritet”, naglasio je predsednik Srbije.
Zatim je podvukao da će Srbija nastaviti da se „dostojanstveno, mirno i civilizovano bori za pravo i pravdu”, da „nikada neće odustati od naših legitimnih interesa i da će nastaviti mirnu i diplomatsku borbu, ne odustajući od naše legitimne evropske perspektive”. Istakao je još jednom da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, predočivši i da se još nikada nije desilo da se jednoj maloj, miroljubivoj i demokratskoj zemlji protiv njene volje oduzima deo teritorije. „Na Kosovu je nastala srpska država i ono predstavlja centralni deo našeg identiteta” pa bi se njegovim otcepljenjem „ponositom i evropskom narodu oduzeo deo i identiteta i tradicije i istorije”, podsetio je Tadić. Potom se osvrnuo na stavove pojedinih članica Saveta da „Kosovo dobija nezavisnost zbog grešaka Slobodana Miloševića” pa je podsetio da Miloševića više nema, a da dok je on bio na vlasti Kosovo nije dobilo nezavisnost koju su kosovski Albanci tražili, aktivno radeći na otcepljenju, i decenijama pre Miloševića.
„Dozvolite i da vas podsetim, u ovoj instituciji, da su građani Srbije 1999. bili nepravedno i teško kažnjeni tromesečnim bombardovanjem” (NATO) i da nije pravedno da se, osam godina kasnije, „demokratska i miroljubiva Srbija ponovo kažnjava i da joj se oduzima deo teritorije”, predočio je Tadić. Naglasio je zatim da bi se nezavisnošću Kosova „poklonila nezavisnost jednoj etničkoj zajednici u našoj pokrajini koja je osam godina pod upravom UN i privremenih kosovskih institucija, i koja za to vreme nije ništa učinila da preostali Srbi i drugi ostali nealbanci na Kosovu ostvare život dostojan čoveka”.
Nezavisnošću bi se u ovom slučaju „nagradili oni koji su, na početku 21. veka, stvorili srpska geta opasana bodljikavom žicom, okružena topovskim cevima i do zuba naoružanim vojnicima”. Nagrada bi – produžava Tadić – stigla „onima koji su učestvovali u segregaciji Srba i onima koji onemogućavaju prava na slobodu kretanja, koji ih teraju da žive u mraku i stalnom strahu za svoje živote”.
Srbija nikome ne preti nasiljem, potvrdio je još jednom Tadić. I poručio: „Naša snaga je u vođenju politike mira, u argumentima kojima branimo pravo i pravdu, u htenju da zaštitimo svaki ljudski život, u želji da zaštitimo svoj integritet i integritet drugih zemalja.” Ukazao je i da bi „kosovski slučaj” mogao da podstakne i talas separatizma u mnogim zemljama.
Predsednik Srbije je upozorio i da bi se priznavanjem nelegalne tvorevine u pokrajini „ozakonilo etničko čišćenje, koje je nad Srbima sprovedeno 1999. posle dolaska Kfora i Unmika na Kosovo”. „Države koje bi priznale takvu nezavisnost" istovremeno bi preuzele odgovornost za eventualno novo etničko čišćenje Srba, koji su preostali na Kosovu i Metohiji”, rekao je preporučivši da se statusno rešenje traži nastavkom pregovora"
U nastupu koji usledio, Čurkin je ponovio da njegova zemlja „zahteva da šef Unmika proglasi nevažećom deklaraciju o nezavisnosti i to u skladu sa svojim ovlašćenjima kako bi se izbegle neželjene posledice”. Upozorio je na mogućnost primene nasilja vlasti u Prištini prema Srbima koji se neće povinovati proglašenoj nezavisnosti i naglasio da pomenuti nelegalni čin remeti i međunarodni poredak. Naglasio je i da Rusija nastavlja da priznaje Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama”.
Sasvim suprotno delovalo je izlaganje američkog ambasadora Zalmaja Halilzada. Za Vašington je, kako je rekao, nezavisnost Kosova „logična, legitimna i pravna reakcija u punoj saglasnosti s Rezolucijom 1244 koja ostaje na snazi”. Priznanje tom činu koji su dale SAD i neke druge zemlje, dodao je, govori da je „to proces koji ne može vratiti unazad”. I on i britanski ambasador Džon Sojers ostali su pri tezi da se novim činom finalizuje postupak začet Miloševićevom krivicom.
Kineski ambasador Vang Gvangja izrazio je zabrinutost zbog protivpravne odluke Prištine i pozvao na nastavak pregovora kako bi se našlo obostrano prihvatljivo rešenje. „Čuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je jedno od najvažnijih pitanja međunarodnog prava”, ukazao je.
Govorili su predstavnici svih 15 članica Saveta. Reklo bi se da će se o kosovskom pitanju još počesto izjašnjavati, iako Amerika smatra da je status Kosova juče učvršćen na u Savetu neusvojenom „Ahtisarijevom planu”.
Pri kraju sednice, predsednik Srbije je ponovo dobio reč. Odlučno je, pritom, odbacio sve stavove u prilog otcepljenju njene pokrajine, ocenjujući ih i kao protivne međunarodnom pravu i kao nepravedne prema Srbiji.
-----------------------------------------------------------
Tadić: Nastavljamo našu borbu
I šta sada, posle sednice Saveta bezbednosti i okolnosti koje su joj prethodile?
Na to pitanje, Boris Tadić je za naš list izjavio: „Nastavljamo našu borbu, bez ikakve sumnje. Najvažnije je da nađemo nove modalitete u novim okolnostima. Videćemo šta ćemo uraditi, ali ne priznajemo nezavisnost Kosova i nastavljamo našu borbu.”
Predsednik Srbije rekao je i da „proglašenje nezavisnosti Kosova kao i priznanja koja su usledila, predstavljaju pravni skandal”. Savet bezbednosti, dodao je, očigledno nema većinu za odluku o takvoj podršci, ali pojedini u njemu pokušavaju da celu situaciju predstave kao svršen čin, sa obrazloženjima koja ne stoje ni logički, ni vrednosno, ni istorijski”.
-----------------------------------------------------------
Šta može Savet bezbednosti
Šta može Savet bezbednosti UN u novonastaloj situaciji na Kosovu i Metohiji – pitanje je koje zanima najširu javnost pa i same članice tog organa. Upućeni objašnjavaju da „može sve” ali samo ako je saglasan, tako da nijedna od pet velikih sila ne zapreti vetom.
Mogao bi sve, da promeni rezoluciju 1244, pa i da prekine finansiranje svojih misija na Kosmetu – kaže naš stručni sagovornik. Uslov za to je, međutim, da se postigne dogovor, pogotovu konsenzus pet stalnih članica, s pravom veta. Takve varijante nema na vidiku.
Primetno je, takođe, da se sve članice pozivaju na važenje rezolucije 1244, čak i one koje je osporavaju – podrškom proglašenoj nezavisnosti Kosova. Niko ne želi da bude javno oglašen kao kršitelj rezolucije – objašnjava ekspert, koji nije želeo da mu se pominje ime.
Ali, dodaje, iskazuju se različita tumačenja tog dokumenta. U prilog tome je i izjava Vitalija Čurkina koji je tvrdnju zemalja EU da misiju na Kosmetu raspoređuju „na osnovu rezolucije 1244 „procepu”, okarakterisao kao „prosto smešnu”, ocenivši da njeni predstavnici „strašno podvaljuju u pojmovima”.
U procepu izgleda, pri tom, generalni sekretar UN Ban Ki-Mun. Juče je potvrdio da rezolucija 1244 ostaje na snazi ali ne pokazuje znake spremnosti da šefu Unmika Joahimu Rikeru naredi, kako traže Srbija i Rusija, da poništi jučerašnju jednostranu odluku Prištine.
S produžavanjem pravne bitke, povećavaju se i izgledi za nove hitne, vanredne sednice Saveta bezbednosti. Taj organ je izložen opasnosti od novog – obezvređivanja svoje uloge. Bombardovanje SRJ preduzeto je bez njegove saglasnosti a sada iste sile nastoje da mimo njega ozvaniče cepanje Srbije"
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 19.02.2008.]
