Izvor: Blic, 19.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od saveznika do neprijatelja
Od saveznika do neprijatelja
NJUJORK (Rojters-AP) - Skot Riter, bivši inspektor Ujedinjenih nacija za kontrolu iračkog naoružanja, izjavio je da Amerika nema nikakvih dokaza da irački predsednik Sadam Husein raspolaže oružjem za masovno uništenje i da se predsednik Džordž Buš sprema da krene u rat protiv Iraka isključivo na osnovu nepotvrđenih sumnji i pretpostavki.
Riter tvrdi da su inspektori UN tokom boravka u Iraku, od 1994. do 1998. godine, imali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpun i neometan uvid u rad i arsenal vojne industrije i da je u tom razdoblju uništeno između 90 i 95 odsto iračkog naoružanja i pogona za pravljenje oružja. On je, gostujući na televiziji CNBC, potvrdio da su naredbe da inspektori UN napuste Irak dobili 1998. od Amerike, a ne od Vlade u Bagdadu. Riter je optužio svog nekadašnjeg šefa Ričarda Batlera da je dozvolio Amerikancima da 'ne samo kontrolišu rad inspektora UN, već i da ih koriste za špijuniranje Iraka i rušenje režima Sadama Huseina'.
'To špijuniranje je glavni razlog što Bagdad sada traži da pregovara sa UN o tehničkim detaljima pre nego što dozvoli povratak inspektorima'.
Bivši inspektor upozorio je Vašington da nema dozvolu Saveta bezbednosti UN, niti podršku drugih zemalja da napadne Irak.
U međuvremenu, dnevnik 'Njujork tajms' objavio je da je za vreme administracije bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana zvanični Bagdad dobio od Amerike pomoć u planiranju vojnih akcija u ratu protiv Irana, iako se znalo da Bagdad ima hemijsko naoružanje.
Program je bio strogo čuvana vojna tajna, a više od 60 agenata iz više obaveštajnih agencija je zvaničnom Bagdadu doturalo detaljne informacije o razmeštanju iranske armije, pomagalo u pripremi taktike za bitke, vazdušne udare i izvršavanje bombaških napada. 'Njujork tajms' se poziva na izveštaje osoba direktno uključenih u taj program, koje su zahtevale anonimnost. Irak i Iran su ratovali od septembra 1980. do avgusta 1988, a u tom ratu je poginulo najmanje milion osoba. Dnevnik tvrdi da američka administracija tada nije jasno bila protiv iračke upotrebe hemijskog oružja, jer se Vašington plašio da Iran ne ugrozi region bogat naftom, ključni za interese SAD. 'Tada smo upravo prošli kroz 440 dana dugu krizu sa taocima u Teheranu. Da je Iran porazio Irak, to bi imalo katastrofalni efekat na Kuvajt i Saudijsku Arabiju i ceo region bi bio pod uticajem iranskog fundamentalizma, a to nismo mogli da dozvolimo', rekao je jedan bivši visoki obaveštajni oficir.
Dok je Regan bio na vlasti, potpredsednik SAD bio je Džordž Buš, otac sadašnjeg predsednika Amerike, koji je takođe bio upoznat sa pružanjem podrške Bagdadu, kao i Kolin Pauel, sadašnji državni sekretar, koji je tada obavljao funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost. Tek posle jedne velike bitke, koju su Iračani dobili zahvaljujući upotrebi hemijskog oružja, a tokom koje je poginuo na hiljade iranskih vojnika u martu 1988. godine, stav SAD se promenio. Nedugo zatim, došlo je do okupacije Kuvajta i smene na čelu SAD. Tada je Džordž Buš započeo operaciju 'Pustinjska oluja' i Zalivskim ratom oslobodio okupirani Kuvajt od nekadašnjeg saveznika. SAD upozoravaju Rusiju
Bela kuća je saopštila da očekuje od Rusije da se pridržava rezolucije Ujedinjenih nacija pre nego što potpiše bilo kakav ekonomski pakt sa Irakom, koji bi mogao da dovede do konfrontacije sa saveznicima zbog namere da se izvrši svrgavanje režima iračkog predsednika Sadama Huseina. 'Uvereni smo da Rusija u potpunosti razume preduzete obaveze od Saveta bezbednosti UN i da će ih se pridržavati', rekao je portparol Bele kuće. Reakcija iz Vašingtona usledila je pošto je u Moskvi najavljeno potpisivanje ekonomskog ugovora između Rusije i Iraka čija je vrednost 40 milijardi dolara. Prema važećim rezolucijama Saveta bezbednosti zvanični Bagdad ima pravo prodaje limitiranih količina nafte u zamenu za hranu i lekove. Sporazum Iraka i Rusije mogao bi da Buša ostavi bez podrške ionako skeptičnih lidera zapadnih zemalja za savezničku akciju čiji je cilj promena režima u Bagdadu.
