Izvor: Blic, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od kravlje ćelije ljudski embrion
Ovca sa 15 odsto ljudskih ćelija, koju su napravili naučnici sa Univerziteta u Nevadi, a u svrhu gajenja organa pogodnih za ljudsku transplantaciju, nije ni prva ni poslednja himera na svetu - odnosno stvorenje koje je stvoreno mešanjem ćelija dva različita organizma - dve vrste životinja, ili životinje i čoveka.
Prva veštačka himera je stvorena još 1984. godine ukrštanjem ovce i koze, a naučnici su uspešno genetski ukrštali i pacova i miša, kao i zeca i čoveka. Himera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zeca i čoveka je preživela svega nekoliko dana u fazi embriona, jer su je naučnici sa Medicinskog univerziteta u Šangaju uništili da bi dobili matične ćelije.
Himere, kako se nazivaju mešavine genetski različitih organizama, dobile su ime po Himeri, biću iz grčke mitologije koje je imalo lice žene na lavljoj glavi, telo koze i zmijski rep.
Deceniju nakon što je Hose Cibeli, istraživač sa Univerziteta u Mičigenu, ubrizgao sopstveni DNK u jajnu ćeliju krave, najmanje tri tima uglednih britanskih naučnika traže dozvolu da ukrste ćelije čoveka i krave da bi stvorili klonirane ljudske embrione koji bi mogli da obezbede izvor novih embrionalnih matičnih ćelija.
Stiven Minger, direktor Biološke laboratorije za matične ćelije pri Londonskom koledžu, i Lajl Armstrong, istraživač na Institutu za matične ćelije, obratili su se nedavno britanskoj Upravi za ljudsku oplodnju i embriologiju, da im dozvoli eksperimente na polju kloniranja u kojima bi se koristio ljudski genetski materijal i jajne ćelije krave.
Zbog nestašice ljudskih jajnih ćelija za pravljenje embriona iz kojih bi se vadile matične ćelije, naučnici intenzivno tragaju za alternativnim izvorima, i sve više vide budućnost u himerama, koje bi sadržale životinjske jajne ćelije koje je lakše nabaviti.
„Glavni razlog zbog koga su se Britanci usredsredili na jajne ćelije krave leži u tome što njih mogu nesmetano da dobiju dok ljudskih jajnih ćelija nema dovoljno", kaže Džonatan Moreno, direktor Centra za biomedicinsku etiku na Univerzitetu Virdžinije SAD.
Minger se nada da će matične ćelije pomoći istraživačima da otkriju kako se leče bolesti kao što su Parkinsonova, Alchajmerova bolest ili Lu Gerigova bolest. Matične ćelije dobijene iz himera ne bi se ubrizgavale ljudima, naglašava Minger, već bi se samo koristile u laboratoriji za testiranje novih terapija.
Kod tradicionalnog kloniranja naučnici prebacuju DNK donatora ili celu ćeliju donatora u jajnu ćeliju sa uklonjenim ili dezaktiviranim DNK. Ta jajna ćelija, koja je „prevarena" pa se ponaša kao da je oplođena, počinje da se deli u embrion. Usađivanjem takvih embriona u matericu - kao što je bio slučaj sa čuvenom ovcom Doli - postiže se reproduktivno kloniranje.
Mingerovi i Armstrongovi eksperimenti liče na kloniranje, ali s jednom razlikom. Oni prebacuju ljudske ćelije u jajne ćelije krave i tako stvaraju embrion koji je, genetski gledano, gotovo potpuno ljudski. Ipak, pošto jajne ćelije sadrže i genetski materijal van dotičnog jedra, mali deo kravljeg DNK sačuvao bi se u tom „hibridnom" embrionu, zbog čega je ova tehnika kontroverzna.
„Kad ljudi prvi put čuju za tako nešto, odmah pomisle da je reč o Frankenštajnu", kaže Moreno.
Republikanski senator Sem Braunbek iz Kanzasa još pre nekog vremena je pokušao da stavi van zakona tu vrstu istraživanja u SAD i predložio usvajanje zakona o zabrani ljudskih himera. I britanski zakonodavci su ustuknuli pred pobunom naučnika kada se saznalo da planiraju da zabrane pravljenje himera.
Minger kaže da je strah od ukrštanja životinja i ljudi potpuno neopravdan pošto se uklanjanjem DNK iz jedra jajne ćelije krave stvara embrion sastavljen od ljudskih ćelija.
Hose Cibeli se ovih dana sprema da objavi podatke o svom neuspešnom pokušaju ukrštanja majmuna i krave, ali sa rezervom dočekuje pokušaje svojih kolega da se domognu matičnih ćelija pravljenjem himera.
- Može biti da radimo nešto pogrešno - kaže pionir pravljenja himera.
Prve poznate bebe - prirodne himere
Da se himere događaju i u ljudskom svetu, i to potpuno prirodno, dokazuju i poluidentični blizanci iz SAD, čiji je slučaj obelodanio časopis „Nejčer", bez otkrivanja njihovog identiteta. Blizanci su nastali tako što su dva spermatozoida oplodila jednu jajnu ćeliju, koja se zatim podelila i formirala dva embriona - i svaki spermatozoid je preneo svoje gene toj deci. Ovi blizanci, začeti prirodnim putem, privukli su pažnju naučnika zato što je jedno dete rođeno i sa muškim i sa ženskim genitalijama, dok je drugo dete anatomski muško. Ali, genetski testovi pokazuju da su oba deteta himere i da imaju muške ćelije sa X i Y hromozomima, kao i ženske ćelije, koje imaju dva X hromozoma. Blizanci su još uvek bebe i lekari kažu da se normalno razvijaju. Situacija da dva spermatozoida
Himere u životinjskom svetu
Himere se javljaju i u prirodi kod odrasle ribe đavola, i u suštini predstavljaju prirodni i suštinski deo njihovog životnog ciklusa. Jedan ili više mužjaka se zakače za ženku kao paraziti i na kraju se stapaju u jednu hermafroditsku jedinku sa zajedničkim krvotokom. Kad se „stope" sa ženkom, mužjaci dostižu seksualnu zrelost, dobijaju velike testise, dok im ostali organi atrofiraju.
