Izvor: Deutsche Welle, 28.Nov.2016, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od jezika mržnje do zločina
Odnedavno je jezik mržnje u BiH zakonski postao neprihvatljiv i kažnjiv. No, kakvo je stanje u praksi? Do sada je zabeleženo 52 slučaja kako fizičkih napada, tako i govora mržnje prema novinarima u BiH.
"Zbogom Bosno, konačno sam spremna da ti kažem zbogom. Volela sam Bosnu jer je Bosna bila moja, jedina koju sam imala, ali to više nije ista zemlja. To više nije moja Bosna." To su oproštajne rečenice sarajevske novinarke Lejle Čolak koja je zbog jezika mržnje, pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << mesec dana odlučila da se odseli iz svoje domovine. Ona je oštro kritikovala tradicionalnu islamsku odeću poput nikaba i burke, predstavila se kao ateistkinja i izašla sa stavom da bi religija trebalo da bude privatna stvar svakog pojedinca, kao i seksualnost. Nakon iznošenja tog stava došlo je do lavine komentara, optužbi, prozivanja za islamofobiju, pozivanja na njeno ubistvo, dok je jedan pripadnik Oružanih snaga BiH ponudio novac da je neko siluje.
"Lejla Čolak je samo jedan od primera napada, proisteklih iz govora mržnje i zbog toga je napustila zemlju. Po poslednjim informacijama, županijsko tužiteljstvo je zatvorilo istragu protiv pripadnika OS BiH jer je novinarka, pretpostavljamo iz straha, povukla tužbu protiv njega. Jedina satisfakcija je što nadležno ministarstvo protiv njega sprovodi disciplinske mere", kaže za DW Una Telegrafčić, koordinatorka Linije za pomoć novinarima iz Udruženja BH novinari.
Do sada je, kako podseća, zabeleženo 52 slučaja kako fizičkih napada, tako i govora mržnje prema novinarima u BiH.
Govoru mržnje se još nije sudilo
Snježana Ninković Ivandić iz Asocijacije za demokratske inicijative (ADI) takođe ističe da je u BiH u porastu broj krivičnih dela počinjenih iz mržnje:
Snježana Ninković Ivandić
"Do sada smo u BiH imali takvu legislativu da su ova dela nazivana 'incidentima' i nisu završavala na sudu jer je u Federaciji BiH tek polovinom ove godine, izmenom i dopunom Krivičnog zakona, zločin iz mržnje kvalifikovan kao krivično delo, dok je to 'otežavajuća okolnost' u RS".
Ocenjuje da je najveći broj takvih slučajeva zabeležen u povratničkim mestima i usmeren prema povratnicima, prema raseljenima i LGBT osobama, ali i prema romskoj populaciji.
"Ako razne predrasude prema nacionalnim grupama, verskom opredeljenju i tako dalje... izražavamo jezikom mržnje i određenu osobu, huškajući zajednicu na upravo takvo ophođenje, dovedemo do stanja patnje, pa čak i ozleđivanja, onda govorimo o jeziku i, na kraju krajeva, zločinu iz mržnje", zaključuje ona.
Na mržnju računaju i političke stranke
Maida Bahto Kestendžić, iz Veća za štampu u BiH, za DW potvrđuje da se iz godine u godinu, beleži sve više žalbi građana na govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminaciju:
"Do danas je Veće primilo oko 400 žalbi na govor mržnje i od toga se oko trećina odnosi na autorske tekstove i isto toliko na komentare čitalaca. To se posebno primećuje tiokom predizbornih kampanja, ali na žalost do danas nismo imali ni jedno procesuiranje govora mržnje u medijima". Veće kao samoregulaciono telo može izdati preporuku, no zbog neobvezujućeg statusa, ista se često ignoriše.
Da na mržnju neretko nisu imune ni političke opcije u predizbornim kampanjama, smatrajući da je i to jedan od puteva do glasača, potvrđuju i poslednje izrečene novčane kazne od strane Središnjeg izbornog poverenstva BiH (SIP BiH) pojedinim političkim strankama. Te stranke, kako je utvrdio SIP, kršile su pravila ponašanja u predizbornoj kampanji, koristeći jezik mržnje koji bi mogao da podstakne na nasilje ili širenje mržnje.
Tako je Srpska napredna stranka kažnjena s 6.000 KM, BPS Sefera Halilovića s 5.000 KM, Ujedinjena Srpska s 3.000 KM.
"Iako nam se često čini da je borba protiv jezika mržnje borba protiv vetrenjača, kao savremeno i demokratsko društvo nikada ne smemo posustati i pristati da nas određuju predrasude i mržnja jer se upravo tako rađa zločin iz mržnje", zaključuje Snježana Ninković Ivandić iz ADI-ja.
.jpg)
