Izvor: Politika, 04.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Kinga do Obame
Poređenja vremena i značaja dva američka crnačka lidera
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. aprila – Većinski belačka Amerika danas je pod znamenima dva crnca. Obeležava 40-godišnjicu ubistva legendarnog lidera borbe za rasnu jednakost Martina Lutera Kinga baš u vreme kad prvi put ozbiljnu šansu za stupanje na čelo države ima pripadnik zajedničke im, manjinske, rase Barak Obama.
Takvoj koincidenciji, kakve nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dosad nije bilo, pridaje se istorijski značaj. Razmatranja nisu jednostrana.
Da li to današnjica premašuje, bar u karijernom smislu, hicima u Memfisu, 4. aprila 1968. godine prekinute snove dobitnika Nobelove nagrade za mir, pitaju se pojedini analitičari. Drugi ističu, pak, da Obamin uzlet ne može da prikrije još postojeći rasni nesklad, s produženim potcenjivanjem crnaca. Treći pribegavaju konstatacijama o razlikama i sličnosti upamtljive prošlosti i nagoveštaja sadašnjosti.
U današnjim odavanjima masovnih počasti nekadašnjem lideru borbe za ljudska prava učestvuju svi – pa i predsednički pretendenti Obama, Hilari Klinton i Džon Mekejn – koji tvrde im je stalo da se kompletira sada još nepotpuno ostvarenje Kingovih vizija. Podseća se, pri tom, da najvažnije Kingove preporuke nisu obistinjene i da bi on, da je živ, ponovo govorio protiv rata, onda u Vijetnamu a sada u Iraku, kao i protiv siromaštva koje još ophrvava desetine miliona Amerikanaca.
Obama je još pod pritiskom ispitivanja veze s njegovim bivšim sveštenikom Džeremajom Rajtom, kritikovanim zbog „propovedi sa zapaljivim rasnim i strateškim primesama”, a hroničari podsećaju na oštrinu Kingovih govora. Poručivao je, uz ostalo: „Bog nije pozvao Ameriku u besmisleni, nepravedni rat (vijetnamski). Mi smo kriminalci u tom ratu. Počinili smo više zločina nego ijedna druga nacija" Šaljemo mlade crnce, u nesrazmerno velikom broju, da garantuju slobode jugoistočnoj Aziji kakve oni nemaju ni u severozapadnoj Džordžiji ni u istočnom Harlemu.” King nije, doduše, rekao kao Rajt da „Bog treba da prokune Ameriku”, ali je predskazivao, navodi AP, da bi „Svevišnji mogao da kazni našu zemlju (Ameriku) zbog njene oholosti i arogancije”.
Primedbe vašingtonskoj „oholosti i aroganciji” učestale su, u međuvremenu, i ovde i širom sveta. I to, pre svega, zbog odstupanja od Kingovih vodilja koje su preporučivale mirno rešavanje sporova i povećavanje borbe protiv neravnopravnosti između rasa ili klasa. Vašington se, kao što je i ovde prepoznato, poslednjih godina oglušio o niz principa i unutrašnjeg i međunarodnog prava, pod izgovorom „vođenja globalnog rata protiv terorizma”, forsirajući, kao u slučaju Kosova, rasplete mimo Povelje UN i rezolucija Saveta bezbednosti.
Unutar Amerike došlo je, ujedno, i do promena bitnijih od uspona Obame, predočava komentator (takođe crnac) u današnjem „Vašington postu”. U vreme kad je King ubijen, precizira, ispod linije siromaštva bilo je 40 odsto crnaca, a sada ih je u takvom položaju 25 procenata. Američki crnci, dodao je, sada kontrolišu imovinu od oko 800 milijardi dolara, računato prema kupovnoj moći, što bi njih, da su zasebna država, postavilo na 15-16. mesto liste najbogatijih zemalja na svetu.
Istraživači ukazuju i na niz detalja iz Kingove biografije duge svega 39 godina, među kojima i na okolnost da je bio nepravedno sumnjičen i prisluškivan kao „mogućni komunista”. Podseća se, naravno, i da je posmrtno počastvovan tako što je njegov rođendan proglašen za nacionalni praznik.
Nastavlja se, u međuvremenu, izborni maraton za predsednika SAD. Najviše stranačkih glasova dosad je sakupio Obama, koji se takođe ističe porukama protiv rata i siromaštva"
M. Pantelić
[objavljeno: 05/04/2008]
