Izvor: Blic, 30.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrisi nove arhitekture Evrope
Obrisi nove arhitekture Evrope
BRISEL (BBC-Tanjug) - Predstavljanje prvog teksta nacrta budućeg Ustava Evropske unije (EU), odnosno prvih obrisa nove arhitekture Evrope, obavljeno je u Briselu pod senkom najnovijeg diplomatskog sukoba između Francuske i Velike Britanije, najozbiljnijeg za poslednjih nekoliko godina.
Sukob između Pariza i Londona dobio je takve razmere da se lako može dogoditi da se otkaže tradicionalni francusko-britanski samit koji se održava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krajem svake godine. Razlog spora je u francusko-nemačkom dogovoru o finansiranju zajedničke poljoprivredne politike, što nikako ne odgovara Velikoj Britaniji i to je Bler jasno rekao pri kraju prošlonedeljenog samita EU u Briselu.
Dobro upućeni tvrde da mu je na to odgovorio Širak rečima: 'Bili ste veoma neučtivi.' Širak je istovremeno zapretio da će zatražiti i reviziju dogovora o takozvanom budžetskom rabatu, odnosno popustu koji Velika Britanija uživa pri doprinosima za zajednički budžet, a koji je svojevremeno Britaniji obezbedila Margaret Tačer. Zahvaljujući tom rabatu Britanija godišnje uštedi nekoliko milijardi evra. U takvoj atmosferi bivši francuski predsednik, a sada predsednik Konvencije za budućnost Evrope, Valeri Žiskar D’Esten saopštio je u Briselu kako ta Konvencija, koja ima 105 članova, vidi budućnost Evrope, i to onu neposrednu. To viđenje je u stvari rezultat intenzivnog osmomesečnog rada, čiji se kraj najavljuje za leto iduće godine, kada bi EU trebalo da dobije svoj prvi Ustav. Ako bude usvojen, Ustav EU trebalo bi da na jednom mestu spoji sve ono što sada postoji u različitim ugovorima, potpisanim i ratifikovanim u različitim fazama evropske integracije. Unija se u prvoj verziji ustava definiše kao zajednica evropskih zemalja, koje, iako zadržavaju svoje nacionalne identitete, tesno koordiniraju svoje politike na evropskom nivou.
Uz to u nekim oblastima ingerencije prenose na nivo Unije, gde će se odluke donositi i sprovoditi na principima federalizma.
Jedna od ideja definisanih u predlogu je i formiranje Kongresa koji bi činili članovi Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata zemalja članica. Kongres ne bi donosio zakone već bi utvrđivao političke smernice. Predlog Ustava, ipak, ne daje odgovor na ključno pitanje - kako će biti raspoređena vlast u EU. D’Esten preferira uspostavljanje funkcije predsednika EU, ali nailazi na velike otpore. Manje zemlje, predvođene Belgijom zagovaraju veću moć Evropskoj komisiji i u tome imaju podršku Nemačke. Francuska i Velika Britanija smatraju da vlast mora biti skoncentrisana u nacionalnim vladama. Španija i Italija su bliže stavu Pariza i Londona.
Nema saglasnosti i oko budućeg naziva EU. U opticaju su četiri predloga: Evropska zajednica, Evropska unija, Ujedinjena Evropa i Ujedinjene države Evrope. Sporan je i predlog o dvojnom državljanstvu prema kome bi svaki građanin bio državljanin prvo svoje zemlje, ali i EU.
