Izvor: Politika, 27.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obračuni na Vikipediji
Princip da svako može da „dopisuje” najpopularniju svetsku on-lajn enciklopediju dao je prostora za brojne pokušaje zloupotrebe, što se pokazalo i na primeru Kosova
Može li se verovati Vikipediji – pitanje je koje se ne postavlja prvi put. Jedan od novijih povoda bilo jeotkriće da je njen tvorac Džimi Vels pre dve godine pristao da izmeni ne baš pohvalan unos o jednom naučniku, tražeći zauzvrat donaciju od pet hiljada dolara. Iz teksta o naučniku izbrisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su nezgodne informacije, uglavnom tužbe s kojima je bio suočen, a „našminkani” unos je potom zaključan za dalje promene.Iako su izmene ostale registrovane na za to određenoj stranici baš u vreme o kojem naučnik govori, Vels je odbacio navode kao „besmislicu”.
Nešto ranijekritikovalisu ga da je „privatizovao” svoje čedo, upuštajući se u obračun sa bivšom devojkom preko enciklopedije koju svakodnevno otvori trista miliona korisnika.
Polemike o verodostojnosti i pouzdanosti sadržaja na Vikipediji traju praktično otkako je osnovana 2001. godine kao besplatna, višejezična enciklopedija na osnovu takozvanog viki softvera, koji brojnim korisnicima na raznim krajevima sveta omogućava da otvaraju i menjaju unose. Iako se očekivalo da će to biti njena najveća prednost, da će u sukobu mišljena nastajati najpreciznije i najneutralnije odrednice, pokazalo se da je to nemoguće ako ni zbog čega drugog onda zbog same ljudske prirode.
Logično je da se oko nekih kontroverznih tema vode pravi mali ratovi, što je bilo vidljivo na primeru Kosova. Čim je srpska pokrajina proglasila nezavisnost, na engleskoj Vikipediji je osvanuo članak o Kosovu kao „novoj državi”, da bi narednih nedelja više puta bio zaključan za promene, što je mera kojoj moderatori pribegavaju u takvim situacijama. Trenutno je stranica u engleskoj verziji otključana i piše da je reč o „spornoj teritoriji na Balkanu pod kontrolom UN”, dok je u srpskoj verziji (kao Kosovo i Metohija) zaključana zbog „sumnjivog doprinosa anonimnih korisnika”.
Pre nešto više od dve godine jedan Amerikanac je hteo da se našali sa bivšim kolegom pa je u njegovu biografiju ubacio „podatak” da je ovaj, navodno, povezan sa ubistvom Kenedija. Žrtva neslane šale bio je poznati novinar Džon Sigentaler, koji je zaizmenu saznao tek posle četiri meseca, ali nije hteo da podnosi tužbu.
Posle ovog skandala pooštreni su standardi za registrovanje korisnika i izmene, ali ni to nije sprečilo dalje zloupotrebe.
Vikipedijin skener otkrio je prošlog avgusta da je CIA menjala sadržaj na stranici o iranskom predsedniku, a Vatikan o lideru Severne Irske, Geriju Adamsu. Pokazalo se da je neko sa vatikanskog kompjutera izbrisao link na stranici o Adamsu koji je vodio do novinskog članka o tome kako su njegovi otisci pronađeni u automobilu koji je 1971. korišćen u dvostrukom ubistvu.
Američka Demokratska stranka je takođe menjala sajt desničarskog voditelja Raša Lemboa, dodajući mu epitete „idiot, rasista i verski fanatik”, čiji su gledaoci„zvanično retardirani”.
Vikipedija trenutno sadrži više od devet miliona članaka na 250 jezika, od čega je preko 2,1 milion na engleskom. Vikipedija na srpskom po podacima s k raja prošle godine sadrži oko 57.000 članaka.
Vels je uložio pola miliona dolara da bi realizovao svoju ideju, a danas je finansira neprofitna Vikimedija fondacija, koja bi po nekim procenama mogla da zaradi na stotine miliona dolara od prodaje reklama, ali se time ne bavi, jer bi reklame navodno ugrozile neutralnost. Vikipedija ima samo nekoliko zaposlenih, ali i stotine volontera koji obavljaju monitoring kako bi osigurali preciznost i neutralnost sadržaja.
Brojni protivnici Vikipedije pripisuju joj u nedostatke to što niko nema odgovornost za ono što dopisuje, tako da osobi koja čita neki tekst ništa ne garantuje da on tu nije postavljen sa najgorim namerama.
Druga primedba se odnosi napostojanje trivijalnih sadržaja, jer oni smanjuju šanse da će ljudi ozbiljno shvatiti ovaj projekat. Da li neograničenost sajberspejsa kao prednost u odnosu na papir može da postane mana ako u Vikipediju dospeju biografije 500 likova iz crtane serije „Pokemoni” ili južnoafričkirestoran u kome je Džimi Vels prošle godine večerao (sam je uneo tekst).
Samokritičan stav osnivača, iznet na stranicama Vikipedije,pokazuje da su svesni nepouzdanosti, nesveobuhvatnosti i nepostojanja autoriteta, ali da veruju da će učešće tolikog broj korisnika kao krajnjirezultat doneti korektne članke.
Nesumnjiva prednost je aktuelnost, jer se najvažniji svetski događaji unose svakodnevno.
Bez obzira na sve, u jednoj američkoj konsultantskoj kući kažu da je Vikipedija već postala sinonim za on-lajn enciklopediju baš kao što je Gugl sinonim za pretraživača i da joj svaka kriza samo pomaže da bude još jača.
J. Kavaja
[objavljeno: 28/04/2008.]
