Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Obojeni" Kasparov
Ekstremni potezi su neophodni u ekstremnim situacijama, tvrdi bivši šahovski šampion
"Rusiju će tokom 2006. potresati masovni nemiri koji će prouzrokovati pravu političku krizu", izjavio je polovinom prošle godine bivši šahovski šampion Gari Kasparov.
U intervjuu londonskom "Tajmsu", objavljenom avgusta 2005, velemajstor sa 64 crno-bela polja otišao je i korak dalje. "Jedina šansa za Rusiju je da se sruši režim aktuelnog predsednika Vladimira Putina. Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se vlast sama ne promeni, moraćemo mi da je menjamo. Nadam se da će se desiti nešto zaista strašno što će naterati Zapad da se oglasi jače od običnog negodovanja", dodao je tada Kasparov.
Subotnji protest "Nezadovoljnih" (grupa vanparlamentarnih partija najrazličitijih ideoloških usmerenja), organizovan na Trijumfalnom trgu u centru Moskve, trebalo je da pokaže koliko je bivši šahista u pravu. Kako se ispostavilo, organizatori nisu uspeli da privuku mnogo istomišljenika, iako se među govornicima nalazio čak i bivši ruski premijer Mihail Kasjanov. Na mitingu se, prema opštim procenama, okupilo jedva 2.500 ljudi. Šampion, ipak, nije obeshrabren.
Alternativa za 2008.
Gari Kasparov nikada nije spadao u prave miljenike režima, ni u sovjetska vremena ni u potonjoj samostalnoj Rusiji. Svojoj otadžbini doneo je bezbroj priznanja sa svih šahovskih takmičenja, uspeo se do visina neprikosnovenog vladara šahovskog sveta, slavili su ga diljem planete. Pa ipak, nije postao nacionalni heroj u pravom sovjetskom smislu te reči. Da li su u tome i koreni njegovog sukoba sa državom?
U politiku se upleo pre godinu i po dana. Jednostavno, odlučio je da se odrekne crno-bele table i ogleda se na novom terenu. Počeo je tako što je osnovao opozicionu organizaciju "Komitet 2008: Slobodan izbor". Kako tvrdi, politički cilj mu je da Rusima ponudi alternativu pred predsedničke izbore zakazane za mart 2008. Kasparov, međutim, ni u jednom trenutku nije sebe istakao kao mogućeg kandidata za budućeg šefa države. On čak i ne veruje da bi neko iz kruga njegovih istomišljenika već za 15 meseci mogao da preuzme tron od Vladimira Putina. Za početak želi samo da biračima ponudi drugačiju sliku vlasti. "Ne borimo se da dobijemo izbore, borimo se da imamo izbore", izjavio je "Tajmsu". Svestan da ne poseduje sve znanje i kapacitete kojima bi ispunio zadati cilj okrenuo se profesionalnim političarima – Mihailu Kasjanovu, Vladimiru Riškovu... – i formira pokret "Druga Rusija".
Međutim, kao većina "kvazidemokrata" i Kasparov smatra da je potpuno rastakanje postojećeg sistema neumitan korak ka stvaranju boljeg društva. Bez obzira šta o tome misli većina građana preko čijih leđa, u krajnjem slučaju, to i čini. Zato i ne čudi što se u ostvarivanju svog nauma ne odriče saradnje čak ni sa ultranacionalistima poput lidera zabranjene Nacionalboljševičke partije Edvarda Limonova. "Ekstremni potezi su neophodni u ekstremnim situacijama", tvrdi. Vodeći se logikom promene vlasti po svaku cenu, ne preza ni od organizovanja skupova i protesta koji nailaze na žestok otpor zvaničnih državnih organa pa i šire javnosti.
Šahovski genije je ubeđen da njegov posao ima smisla i da će, svakako, dati rezultate. Po njemu, današnji Kremlj nije Kremlj iz sovjetskih vremena a FSB (Federalna služba bezbednosti) nije KGB. Nestala je monolitnost. U igri su pojedinačni interesi, a pre svega, interesi najrazličitijih grupa za pritisak koje deluju unutar zidina zdanja na Crvenom trgu. Ideologiju je zamenila trka za novcem. I sama činjenica da se na spisku mogućih Putinovih naslednika već sada nalazi najmanje šest imena (vicepremijer Dmitrij Medvedjev, ministar odbrane Sergej Ivanov, predsedavajući Dume Boris Grizlov, predsedavajući Gornjeg doma parlamenta Sergej Mironov, predsednik "Ruskih železničkih pruga" Vladimir Jakunjin i gubernator Sankt Peterburga Valentina Matvijenko) pokazuje da u sadašnjoj strukturi vlasti ima podosta pukotina. Sve to, po Kasparovu, podseća na vreme pre "obojenih" revolucija u Gruziji i Ukrajini.
Politika na 64 polja
Ono što je interesantno u celoj priči je to što veliki šahista za svoje ideje nije uspeo ozbiljno da veže ni jednu jaku ličnost sa, takozvane, ozbiljne opozicione partijske scene. Reč je, pre svega, o iskusnim političkim borcima iz redova "Jabloka" Grigorija Javlinskog, ili Saveza desnih snaga, na čijem čelu trenutno figurira Nikita Bjelih. Po svoj prilici, oni bivšeg šampiona i dalje smatraju samo usputnim i preterano impulsivnim igračem.
Kasparov, kako sam ističe, pokušava u politici da primeni zlatna šahovska pravila. Misli da sagledavanjem svih mogućih poteza unapred i izborom onih koji najbrže vode ka cilju može da pobedi protivnika. Ali život se ne odvija na 64 polja. Lovac u šahu, na primer, nikada neće svom kralju okrenuti leđa i preći na stranu protivnika. U politici to je često jedini način opstanka.
Sem toga, Kasparovljev glavni protivnik – Vladimir Putin – kao bivši profesionalac tajnih službi i sam je veoma dobro upućen u suštinu šahovske igre. I on, takođe, unapred smišlja poteze. O tome nedvosmisleno govori i predsednikova najava da će, i posle odlaska sa sadašnje funkcije, na ovaj ili onaj način, ostati u političkom životu najveće zemlje na svetu, i to kao veoma uticajan igrač. Možda i presudan.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 20.12.2006.]
