Izvor: B92, 25.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeleženi ratni datumi
Milano, Moskva, Galipolje -- Italija je obeležila 60. godišnjicu od kraja fašističkog režima Benita Musolinija i oslobođenja od nemačke okupacije.
Međutim, odsustvo premijera Silvija Berluskonija na najvećoj manifestaciji u Milanu izazvalo je brojne polemike. Defilei povodom obeležavanja 25. aprila, dana kada su 1945. italijanski partizani pozvali na opšti ustanak, organizovani su u više gradova, a najveći, kojem je prisustvovao i italijanski predsednik Karlo Azeljo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Čampi i više lidera opozicije i sindikata, održan je u Milanu.
"Sećanje na te dane čini da na našu budućnost gledamo sa poverenjem", izjavio je Čampi, pre svog odlaska iz Rima u Milano.
Berluskoni je učestvovao na manifestaciji u Rimu u Predsedništvu Republike pored Čampija, međutim, njegovo odsustvo na glavnoj manifestaciji u Milanu izazvalo je kritike opzicionog levog centra, ali i članica njegove nove koalicije.
Berluskoni nije došao na manifestaciju u Milanu, u kojem inače živi, a italijansku vladu je predstavljao ministar unutrašnjih poslova Đuzepe Piskanu. "Motiv za iskrenu zabrinutost jeste činjenica da glavne snage većine u parlamentu ne priznaju ovu proslavu slobode i demokratije", izjavio je šef opozicije, bivši predsednik Evropske komisije Romano Prodi.
"Još jednom je jedini interes Prodija da podeli zemlju, umesto da iskoristi ovaj datum kako bi ujedinio Italijane na osnovu zajedničkih vredniosti", odgovorio je Prodiju jedan od lidera Berluskonijeve stranke "Forca Italije" Sandro Bondi.
Opšta pobuna protiv fašističkog režima i nemačke okupacije počela je 25. aprila 1945. na severu Italije. Tada su Rim i jug Italije oslobodili saveznici. Musolinija i njegovu ljubavnicu Klaru Petači zarobila je jedna grupa pripadnika pokreta otpora 27. aprila i likvidirali ih sutradan.
Putin i Buš obeležili 60. godišnjicu susreta na Elbi
Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i DŽordž Buš ocenili su da je susret američkih i sovjetskih vojnika na reci Elbi pred sam kraj Drugog svetskog rata primer zajedničke borbe i saradnje protiv tiranije i agresije.
U zajedničkoj poruci povodom 60. godišnjice od tog događaja, koja se navršava danas, Putin i Buš su odali poštovanje vojnicima savezničke koalicije i naglasili da dve zemlje nikada neće zaboraviti žrtve pale u ime zajedničke pobede, prenela je agencija RIA "Novosti".
"Naši narodi će uvek pamtiti istorijsko rukovanje na Elbi, koje je postalo jedan od svetlih simbola borbenog bratstva naših zemalja, koje su se zajednički borile protiv nacističke tiranije, ugnjetavanja i agresije", navodi se poruci dvojice predsednika.
Oni su naveli da su proteklih 60 godina bile godine procesa pomirenja u Evropi, prevazilaženja nasleđa "hladnog rata", rušenja prepreka koje su delile nacije i procvata i napredovanja slobode i demokratije.
Obeležena godišnjica bitke kod Galipolja
Oko 20.000 ljudi okupilo se u zoru kako bi odali počast poginulima u bici kod Galipolja, jedne od najkrvavijih u Prvom svetskom ratu.
Na Galipoljskom poluostrvu, u evropskom delu Turske, danas su se, na 90-tu godišnjicu bitke, našli britanski princ Čarls, australijski premijer Džon Hauard i predsednica Vlade Novog Zelanda Helen Klark. Godišnjice bitke kod Galipolja, koja je počela 25. aprila 1915. godine, redovno se obeležavaju posebno u Australiji i na Novom Zelandu. Kao prva bitka u kojoj su njihovi vojnici ratovali pod svojom zastavom, za te dve zemlje Galipolje predstavlja deo njihovog nacionalnog identiteta. Zbog toga je, i pošto je poslednji učesnik bitke preminuo 2002. godine, Galipolje ostalo za Australijance i Novozelanđane mesto svojevrsnog hodočašća.
Vojnici ANZAK-a, zajedničkog korpusa Australijanaca i Novozelanđana, predstavljali su "kičmu" savezničkih trupa koje su ratovale na Galipolju, sa ciljem da preuzmu kontrolu nad moreuzima Bosfor i Dardanele, a zatim osvoje Istanbul.
Zbog loše koordinacije savezničkih kopnenih trupa i mornarice, Turci su dobili dovoljno vremena da se pregrupišu i zaustave njihovo napredovanje. Vojna kampanja se zatim pretvorila u rovovski rat. Saveznici, predovođeni Britancima, bili su primorani da se povuku sa Galipoljskog poluostrva u januaru 1916. godine.
Blizu milion vojnika bilo je angažovano sa obe strane u rovovskom ratu na Galipolju. Oko 55.000 savezničkih vojnika poginulo je na bojnom polju, 10.000 je nestalo, a 21.000 je umrlo od bolesti. Procenjuje se da je na turskoj strani poginulo oko 250.000 vojnika.
