Izvor: Press, 01.Nov.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamine demokrate gube većinu u Kongresu
Demokratska stranka američkog predsednika Baraka Obame mogla bi da izgubi većinu u jednom domu Kongresa, a možda i u oba. Naime, Amerikanci danas biraju svih 435 članova donjeg, Predstavničkog doma, zatim 37 od ukupno 100 članova gornjeg doma, odnosno Senata, i 37 guvernera.
Reč je o takozvanim izborima „na pola predsedničkog mandata" na kojima su birači tradicionalno skloni da manje ili više kazne predsednikovu stranku zbog neispunjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << predizbornih obećanja.Kazna zbog ekonomske krize
Poslednja anketa pokazuje da republikanci imaju prednost. Naime, 49 odsto glasača želelo bi da Republikanska partija kontroliše Kongres, a 43 odsto da to budu demokrate.
Analitičari ocenjuju da će Obama na ovim izborima biti kažnjen zato što Amerikancima nije uspeo da vrati veru da će ekonomska situacija biti bolja. Program spasavanja banaka i mere za podsticaj privrede nisu dovele do brzog ekonomskog oporavka, što su građani očekivali.
Naime, američka privreda beleži stopu rasta od samo dva odsto, što je nedovoljno da bi se značajno smanjila nezaposlenost. Povrh toga većina Amerikanaca ne razume mere ekonomske politike koje je povukla Obamina administracija.
Politički analitičar iz Vašingtona Tomas E. Man kaže da su ljudi uglavnom toliko očajni i pesimistični zbog ekonomije da to jednostavno dominira u predizbornoj kampanji.
- Međunarodna politika u kampanji spominje se samo onda kada je povezana s nekom nacionalnom temom. Recimo, o Kini se govori u vezi s trgovinskom ili monetarnom politikom - naveo je Man.
Promena spoljne politike
On, međutim, naglašava da bi izborni rezultati mogli da imaju i te kako veliki uticaj na američku spoljnu politiku.
- Postoji realna mogućnost da iz Republikanske stranke u Senat uđe veći broj pristalica pokreta „Ti parti" (čajanka) s ekstremnim gledištima kad su u pitanju državni izdaci i s krajnje negativnim mišljenjem o globalizaciji. Američki predsednik je vrhovni komandant vojske i glavni kreator spoljne politike, ali zavisi od Kongresa koji odlučuje o budžetu i na taj način može da izvrši politički pritisak. Jer, za vođenje ratova i spoljne politike potreban je novac - istakao je Man.
.jpg)
