Izvor: Blic, 18.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama u trci za američkog predsednika
Obama u trci za američkog predsednika
Senator iz Ilinoisa Barak Obama, kojeg zbog vrtoglavog uspona nazivaju 'rok zvezda', napravio je prvi korak ka nominaciji u Demokratskoj stranci za predsedničke izbore u SAD 2008. U slučaju pobede ovaj 45-godišnjak bi postao prvi tamnoputi predsednik u istoriji Amerike.
Međutim, pred njim je još dug put, a prva stepenica je pobeda na stranačkim izborima kako bi bio nominovan.
'Odluke koje su donošene u Vašingtonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u poslednjih šest godina i problemi koje smo ignorisali doveli su našu zemlju u nesigurnu poziciju. Tragičan i skup rat u Iraku nikada nije trebalo voditi. Zdravstvena nega, penzijski sistem, obrazovanje i zavisnost od nafte su pitanja na kojima moramo da radimo', poručio je Obama najavljujući da će krenuti na turneju po SAD nakon koje će do 10. februara doneti konačnu odluku da li će krenuti u trku.
Obamina najava je ostavila zatečenu Hilari Klinton, senatorku iz Njujorka i nekadašnju prvu damu SAD. Iako još nije zvanično najavila da će krenuti u predsedničku trku (što se očekuje narednih nedelja), Hilari važi za prvi pik Demokratske stranke. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nju podržava 37 odsto članova partije ispred Obame (15 odsto) i Ala Gora, (14 odsto).
Ipak, Obama ima aduta u rukavu. On se oduvek protivio ratu u Iraku, za koji je Hilari svojevremeno glasala, i ima veću podršku javnosti od bivše prve dame. Hilari, zbog svog previše hladnog nastupa, ima male šanse da pobedi u državama u središnjem delu SAD. Obami u korist ide i boja kože. Njegova majka je belkinja, a otac Kenijac, zbog čega će privući glasove Afro-Amerikanaca, koji su tradicionalna baza Hilari.
Obama je priznao da je u mladosti probao kokain i marihuanu, a kritičari ističu njegovo nedovoljno političko iskustvo. Senator je tek dve godine, dok Hilari služi drugi mandat u Senatu.
Do sada je ukupno 25 političara iz obe partije najavilo da će se kandidovati. Predsednička trka mogla bi da košta čak milijardu dolara i biće najskuplja u istoriji.
A. Petrović 'Rok zvezda' sa Harvarda
Rođen je na Havajima 4. avgusta 1961. godine i završio je prava na Harvardu. Radio je kao advokat za zaštitu ljudskih prava u Čikagu. Izabran je za senatora 2004. Obe njegove knjige su bestseleri. Koliko je popularan u SAD svedoči i šala guvernera Nju Hempšira da bi Obama mogao da proda više karata na gostovanju nego 'Rolingstonsi'. Jedan od retkih 'minusa' bi moglo da bude njegovo srednje ime - Husein (asocijacija na pokojnog iračkog lidera). Oženjen je, supruga Mišel je advokat i ima dve ćerke. TV stanica CNN je nedavno u prilogu o Al Kaidi prikazala sliku lidera terorističke mreže Osamu bin Ladena uz potpis 'Barak Obama', zbog čega se izvinila gledaocima, ali i Baraku. Najozbiljniji kandidati za Belu kuću Hilari Klinton (Demokratska partija)
Supruga bivšeg predsednika SAD Bila Klintona rođena je 26. oktobra 1947. godine. Hilari je prva supruga predsednika SAD koja je imala uspešnu karijeru (u advokaturi) i pre nego što je njen muž ušao u Belu kuću. Ostala je upamćena po tome što je volela da učestvuje u donošenju važnih odluka. Hilari nije potresla ni afera koju je njen suprug imao sa Monikom Levinski, za koju je u početku tvrdila da je 'delo zavere'. Kada je afera dokazana, ona se nije pokolebala i ostala je u braku sa Bilom, sa kojim ima ćerku Čelsi. Hilari se zamera da je veliki trošadžija, u trci za Senat na izborima prošle godine potrošila je čak 36 miliona dolara. Bila je to najskuplja kampanja na izborima 2006. godine. Džozef Bajden (Demokratska partija)
Senator Džozef Bajden rođen je 20. novembra 1942. godine. Trenutno služi šesti senatorski mandat i predsedavajući je Komiteta za spoljne poslove Kongresa. Krajem prošle godine najavio je da će krenuti u stranačku trku za mesto kandidata na predsedničkim izborima. Nedugo nakon što je izabran prvi put u Senat, supruga Neli, sa kojom ima troje dece, poginula je u saobraćajnoj nesreći. Pet godina kasnije se ponovo oženio. Iako je demokrata, podržao je ratove koje je predsednik Buš pokrenuo u Avganistanu i Iraku posle napada na SAD 11. septembra 2001. U slučaju da ne prođe nominacije u Demokratskoj stranci, Bajden bi po mišljenju mnogih mogao da bude novi državni sekretar SAD. Denis Kučinić (Demokratska partija)
Denis Džon Kučinić je rođen 8. oktobra 1946. godine, bio je gradonačelnik Klivlenda dve godine i dugogodišnji je član Demokratske partije. Najstariji je od sedmoro dece u porodici. Otac Frank je poreklom iz Hrvatske, a majka Virdžinija je Irkinja. Tri puta se razvodio. Jedan je od svega nekoliko političara vegetarijanaca. Ostao je upamćen i po sukobu sa Džordžom Vojinovićem iz 1980. kada je kritikovao njegov referendum o porezu. Njegov brat Geri se 1985. kandidovao za gradonačelnika Klivlenda, ali je izgubio od Vojinovića. Denis iza sebe ima neuspešnu predsedničku kampanju iz 2004. Zalaže se za ukidanje smrtne kazne i povlačenje američkih vojnika iz Iraka. Rudolf Đulijani (Republikanska stranka)
Rudi Đulijani je rođen 28. maja 1944. i važi za iskusnog političara. Kao gradonačelnik Njujorka skrenuo je pažnju na sebe u danima posle napada na SAD 11. septembra 2001. Zbog nesebičnosti i pomoći u oporavku, magazin 'Tajm' ga je izabrao za ličnost godine 2001. Sedam godina je proveo na mestu gradonačelnika. Roditelji su mu poreklom iz Italije, a on je rođen u Bruklinu. Bio je i tužilac i ostao je upamćen po brojnim slučajevima protiv mafije. Optužio je glavešine pet najvećih njujorških porodica, među kojima je i Entoni Salerno, šef porodice Đenoveze. Upućeni veruju da bi Đulijani mogao da bude pravi izbor za Republikansku stranku. Džon Mekejn (Republikanska stranka)
Senator Džon Mekejn rođen je 29. avgusta 1936. godine i važi za jednog od najuticajnijih članova Republikanske stranke. Tokom rata u Vijetnamu bio je mornarički pilot i proveo je pet i po godina kao ratni zarobljenik. Prvi put je izabran u Kongres 1982. i trenutno služi četvrti mandat. Prvi put se kandidovao u stranci na predsedničkim izborima 2000. godine, kada ga je porazio Džordž Buš. Važi za jednog od najvećih poštovalaca predsednika Buša. Podržao je rat u Iraku, kao i napad Izraela na Liban. Ostao je poznat i po tome što je prošle godine pokušao da izvrši uticaj na Svetsku fudbalsku federaciju (FIFA) da Iran izbaci sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj zbog izjave predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da se holokaust nikada nije dogodio.
