Izvor: Blic, 19.Mar.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama traži izlaz iz rasnog ćorsokaka
Jedno od najosetljivijih pitanja u američkoj predsedničkoj trci do sada je bilo gotovo sasvim izbegnuto i malo ko ga je javno pominjao - pitanje međurasnih odnosa.
Kako prenosi BBC na srpskom, demokrata Barak Obama, senator iz Ilinoisa sa ambicijom da postane prvi crni šef Bele kuće, sada ga je direktno otvorio. Moguće je da je to učinio jer nije imao drugog izbora, posle kontroverznih izjava njegovog bivšeg pastora, prečasnog Džeremaje Rajta, koji je Ameriku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << optužio da je rasistička zemlja i ocenio da su napadi na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine bili osveta američkoj spoljnoj politici.
U govoru u Filadelfiji u utorak, senator Obama osudio je ove ocene, ali je pokušao da objasni zbog čega su afroamerikanci, poput pastora Rajta, toliko ogorčeni :
"Koliko god da je nesavršen, on je za mene bio poput člana porodice. Ojačao je moju veru, venčao me je i krstio je moju decu. Ni u jednom razgovoru sa njim nisam čuo da o nekoj etničkoj grupi govori pogrdno ili da je belce s kojima je bio u kontaktu tretirao drugačije nego ljubazno i sa poštovanjem. U njemu žive kontradikcije - i dobre i loše osobine zajednice kojoj je godinama predano služio. On mi pripada onoliko koliko mi pripada i crnačka zajednica. Koliko i moja baka belkinja - žena koja me je odgajila, za mene se toliko žrtvovala i koja me voli najviše na svetu. Ali, to je i žena koja mi je jednom priznala da se boji crnih muškaraca koji pored nje prolaze ulicom... I koja je više nego jednom izgovorila rasne ili etničke stereotipe zbog čega sam cepteo od besa. Ti ljudi su deo mene. I deo su Amerike, zemlje koju volim."
Pristalice Baraka Obame uglavnom su pozitivno reagovale na njegove reči, poput tamnopute Penelope Pibls :
"Govor je bio sjajan i pravovremen. On je posle gotovo četrdeset godina javno otvorio rasno pitanje u ovoj zemlji. To je nešto što smo mi dugo hteli sami da izgovorimo: mi nemamo ništa protiv belaca, mi samo želimo više pravde, želimo ujedinjenu Ameriku i Obama nas u tome zastupa. Ne samo mene, pedesetogodišnjakinju, već i mlade. To je suština promene, ovde se radi o novoj Americi i okretanju novog lista."
Sat vremena udaljen od Filadelfije je gradić Alentaun u Pensilvaniji - sedamdeset odsto njegovog stanovništva čine belci. Pensilvanija je važna za Obamu, jer će za mesec dana u njoj odmeriti snage sa glavnim rivalom Hilari Klinton. Žitelji Alentauna su nešto drugačije primili njegovor govor:
"Dobro je da saznamo šta Obama misli - do sada sam ga smatrala osobom koja ne okoliša, ali sad mi se čini da je u svom govoru branio pastora. Koliko sam je shvatila, pastor ne propoveda ispravnu stvar. Kada dođete u crkvu, želite da saznate nešto o Bogu, a ne o politici. Taj pastor se izgleda više bavi politikom, nego bogom."
BBC-jev dopisnik Džejmi Kumarasami, koji je pratio govor Baraka Obame, kaže da se on hrabro i direktno uhvatio u koštac sa pitanjem koje u kampanji niko nije pominjao:
"Proširio je sliku, govoreći o svom mešanom rasnom poreklu - beloj Americi poručio je da treba da ima na umu dugu istoriju rasne nepravde, nešto što se često može čuti u crnačkim crkvama. Istovremeno, afroamerikancima je poručio da budu pažljivi i da ne upadaju u zamku preterivanja o navodnom endemskom rasizmu bele Amerike. Obratio se obema stranama, uz rizik da mu obe okrenu leđa, ali sa nadom da će biti prvi predsednik koji bi bio most iznad ove podele."
