Izvor: Politika, 31.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama sluša Sarkozija
Prva poseta francuskog predsednika novom predsedniku u Beloj kući, sa zanimljivim detaljima u protokolu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. marta – Francuski predsednik Nikola Sarkozi upravo je završio prvu zvaničnu posetu Vašingtonu od Obaminom useljenja u Belu kuću, uz primetna nastojanja dva predsednika da sumnjičavu javnost uvere kako su glasine o problemima o transatlantskim odnosima samo „izmišljotina medija”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Barak Obama je prošlog juna bio u državnoj poseti Parizu, i glavni trag koji je taj događaj ostavio često je pominjan u ovdašnjim izveštajima povodom Sarkozijevog zvaničnog dolaska u Ameriku. Obama je, naime, tada izbegao da sa svojim domaćinom večera u Jelisejskoj palati. Sarkozi i Karla Bruni su međutim prihvatili poziv da budu ugošćeni u Beloj kući, ali na intimnoj večeri, samo za dva predsednička para, umesto državnog banketa. Pre toga, doduše, u jednom vašingtonskom restoranu, gosti su se za ručak častili hamburgerom i „hot-dogom”.
Bilo je i drugih zanimljivih protokolarnih detalja koji mogu, ali ne moraju, da se tumače i kao političke poruke. Sarkozi je, prvo, posetu počeo predavanjem na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde nije propustio da se cinično osvrne na Obaminu skorašnju pobedu u reformi zdravstvenog osiguranja. „Iskreno govoreći, mi smo iz Evrope sa nevericom gledali na američku debatu o zdravstvenom osiguranju... Izvinite, ali mi smo taj problem rešili pre 50 godina... Ako dođete u Francusku i nešto vam se neprijatno dogodi, neće vam tražiti kreditnu karticu pre nego što vas hitno prebace u bolnicu.”
Po dolasku u Vašington, Sarkozi je prvo posetio Kongres, a Obama je došao na red tek u završnim satima američkog boravka francuskog predsednika. Njihovo zajedničko obraćanje novinarima, na kojem je gost govorio znatno više od domaćina, nije proteklo bez vedrih momenata. Na Sarkozijevu primedbu da bi Amerika trebalo više da „sluša”, Obama je odgovorio da i te kako sluša, da, štaviše, „ne može da prestane da sluša” Sarkozija.
Da li iza javne opuštenosti ipak postoje neke zategnutosti između Amerike i Evrope, odnosno SAD i Francuske? U ovdašnjim analizama poručuje se da nema velikih problema, ali da ima izvesnih nesporazuma. Evropljani, a naročito Francuzi, ljuti su zbog toga što su u poslednji čas promenjena pravila međunarodnog tendera za isporuku letećih tankera na način na koji se favorizuje američki „Boing”, a eliminiše evropski EADS (konzorcijum koji proizvodi „erbas” avione).
Gorak ukus u ustima ostavili su i Obamini dogovori „sa strane” na prošlogodišnjem klimatskom samitu u Kopenhagenu, koji su, prema procenama Evropljana, minirali njihove napore da se postigne čvršći međunarodni sporazum. Obama je, zatim, u februaru preskočio godišnji samit EU–SAD...
Bilateralno, Francuska ima zvanični status „najstarijeg saveznika” Amerike, koji, međutim, nije voljan da dodatno doprinese proširenim ratnim naporima Amerike u Avganistanu: Sarkozi nema nameru da šalje dodatne vojnike povrh 4.000 koliko ih je već tamo.
Ono o čemu su se, međutim, saglasili, to je neophodnost zauzimanja oštrijeg kursa prema Iranu, na čemu je posebno insistirao gost. Ako se za to odobrovolje Kina i Rusija, oštriji režim izolacije Teherana mogao bi da se usvoji već „za nekoliko nedelja”.
M. Mišić
[objavljeno: 01/04/2010]
