Izvor: Blic, 04.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama okrenuo novu stranicu američke istorije
Pre šest meseci bio je potpuni autsajder demokratske predsedničke trke koji se usudio da, posle svega tri i po godine u Senatu, izazove najmoćniju političku porodicu u SAD - Klintonove. Sada, posle maratonskih predizbora u Demokratskoj stranci, senator Barak Obama proglasio je pobedu nad protivkandidatom Hilari Klinton i upisao se u istoriju, postavši prvi tamnoputi predsednički kandidat iza koga je stala jedna od dve najveće stranke u SAD.
Američki i svetski mediji već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesecima bruje o „fenomenu Obama", koji u SAD ima status rok zvezde, o čemu najbolje svedoči činjenica da je svoj „pobednički" govor, onaj u kome je proglasio svoju predsedničku nominaciju, održao pred 17.000 ljudi u Sent Polu, Minesota, dok je još najmanje 15.000 ljudi stajalo ispred jer nisu mogli da uđu.
Međutim, senator često izgleda kao da ga uopšte ne dotiče tolika količina obožavanja. Obama je poznat po tome što ne voli dramu i u svoj tim prima isključivo ljude hladne glave, koji nisu skloni prevelikom izražavanju emocija. Zna se i da često sam iznosi svoje torbe iz aviona i autobusa i da na sve načine pokušava da pred kamerama dokaže da je „običan momak". Ali, biografija Obame svedoči da je on sve samo ne običan, kao i da je po mnogo čemu sušta suprotnost senatoru Džonu Mekejnu, kandidatu republikanaca s kojim će odmeriti snage na izborima u novembru.
U istorijskom govoru u noći kada je objavio pobedu Obama je sažeto izneo svoje ideje vodilje. On se pozvao na nasleđe američkih predsednika Teodora Ruzvelta, Harija Trumana i Džona Kenedija, rekavši da je vreme da Amerika postane istinski lider slobodnog sveta.
„Ameriko, ovo je naš trenutak, naše vreme da okrenemo stranu prošle politike. Naše vreme da donesemo novu energiju i nove ideje za izazove s kojima smo suočeni. Naše vreme da ponudimo nov pravac zemlji koju volimo. Očekujem taj izazov sa dubokom smernošću i svestan sopstvenih ograničenja. Ali ga očekujem s bezgraničnom verom u moć američkog naroda", poručio je Obama.
Senator iz Ilinoisa objasnio je i zašto je on a ne Mekejn najbolji izbor za Ameriku.
„Mnogo reči opisuje kako Džon Mekejn pokušava da prikaže prihvatanje politike Džordža Buša kao nešto nadstranačko i novo. Ali promena nije jedna od tih reči", poručio je Obama.
„Promena je spoljna politika koja ne počinje i ne završava se ratom koji nikada nije trebalo da bude odobren i vođen... Promena je shvatanje da odgovor na današnje pretnje nije samo naša vatrena moć, nego i moć naše diplomatije", objasnio je Obama.
Mekejn, vijetnamski veteran i veteran u Kongresu, tipičan je republikanski „jastreb" koji podržava vojno jačanje SAD u Iraku i protivi se brzom povlačenju, zalaže se za oštrije sankcije protiv Irana, protivi se pravu na abortus, zagovara fiskalna ograničenja i smanjenje troškova vlade.
Obama je za sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Americi, za privatizaciju socijalnog osiguranja, za pravo na abortus i za potpuno povlačenje američkih trupa iz Iraka.
Konzervativni Mekejn i liberalni Obama su dva pola političkog spektra, a imajući u vidu da ankete pokazuju da tek nešto više od trećine Amerikanaca sebe smatra konzervativcima, a oko četvrtine liberalima, jasno je da će o pobedniku odlučiti to ko će od njih dvojice pridobiti više stranački neopredeljenih, umereno orijentisanih Amerikanaca.
Sledećih pet meseci izbor 44. predsednika SAD zavisiće i od odgovora na još dva važna pitanja: hoće li Mekejn uspeti da dokaže da njegove godine i zdravlje nisu prepreka, kao i da se dovoljno distancira od nepopularnog Buša, a da ostane veran njegovoj politici kad je reč o Iraku i porezima. Obamina glavna briga je pak hoće li moći da pobedi duboko ukorenjene predrasude nemalog broja Amerikanaca prema izboru crnog predsednika.
U ovom trenutku izgleda da Obamu čeka teži zadatak.
Atipični Amerikanac
Senator iz Ilinoisa, sin crnačkog intelektualca iz Kenije i belkinje iz Kanzasa, bio bi prvi predsednik SAD koji je deo života proveo van Amerike. Rastao je na Havajima i u Indoneziji uz snažan uticaj majke - En Dunham Soetoro, doktora antropologije, koja se dva puta udavala i oba puta za ljude koji nisu bili Amerikanci. Umrla je 1995. od raka. Kao mladić Obama je proputovao Aziju i Evropu. Završio je Harvard, a političku karijeru započeo u Čikagu. U Senat je ušao pre tri i po godine i veoma brzo postao zvezda demokratske stranke. Venčao se 1992. sa Mišel Robinson, s kojom ima dve ćerke od deset i sedam godina - Maliju En i Natašu. Voli da igra basket, dobar je u pokeru, radije pije čaj nego džin i više voli lososa nego stek. Napisao je dve knjige: „Snovi moga oca" (Dreams from My Father) i „Smelost nade" (The Audacity of Hope). Omiljeni pisci su mu Filip Rot, Doktorov i Džon le Kare.
Hilari priznaje poraz?
Senatorka Hilari Klinton još uvek nije javno priznala da je izgubila trku za nominaciju Demokratske stranke, mada američki mediji izveštavaju da je priznala poraz tokom konferencijskog telefonskog razgovora sa grupom predstavnika stranke u Kongresu. U saopštenju koji je izdao šef njenog izbornog štaba, Hauard Vulfson, kaže se da će u subotu u Vašingtonu ona biti domačin jednog skupa na kojem će se zahvaliti pristalicama i izraziti svoju podršku za Baraka Obamu i za jedinstvo stranke, javlja BBC.
Buš čestitao Obami
Obami je na obezbeđenoj nominaciji za predsednika čestitke uputio Džordž Buš, američki predsednik. „Buš iz ličnog iskustva zna da je proces nominacije za predsedničkog kandidata težak i da je senator Obama prošao težak put da bi to postao", rekla je Dejna Perino, portparol Bele kuće. Ona je dodala da Buš nije lično pozvao Obamu da bi mu čestitao.
