Izvor: Deutsche Welle, 13.Maj.2015, 14:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obama između dve vatre

Iznenadno otkazivanje učešća saudijskog kralja Salmana, zasenilo je Obamin samit sa liderima zemalja iz Persijskog zaliva. Saudijci na taj način reaguju na Obamino približavanje Iranu.

„Makijaveli na ničijoj zemlji“ – tako Majkl Doran sa vašingtonskog instituta „Hadson“ naziva američkog predsednika Baraka Obamu. On niti je pouzdani neprijatelj, niti pouzdani prijatelj. „Niko mu stvarno ne veruje, niti ko uzima za ozbiljno ono što on kaže“, ocenjuje za Dojče >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vele taj stručnjak za međunarodnu politiku. Doran smatra da se to najbolje pokazalo na slučaju Saudijske Arabije. Obama teži ka tome da svog dosadašnjeg bliskog partnera Saudijsku Arabiju tretira kao i njegovog neprijatelja, Iran. Na taj način američki predsednik želi da se postavi kao posrednik u konfliktima na Bliskom i Srednjem istoku, ali je zbog toga Obama Saudijsku Arabiju i druge zalivske države „veoma iznervirao“.

Sastanak koji Obama ove sedmice organizuje u Kemp Dejvidu u Vašingtonu prilika je za lidera zemalja iz Persijskog zaliva da Obaminoj vladi pokažu zube. Prisustvo na sastanku nije otkazao samo saudijski kralj Salman bin Abdelaziz, već i šefovi država iz Omana, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Svi oni šalju samo svoje predstavnike. Brus Rajder iz vašingtonskog trusta mozgova „Brukings-institut“ samtra da je otkazivanje učešća saudijskog kralja „signal nedostatka poverenja“ u Obamu. Za razliku od Izraela, Saudijci su izbegli da iznesu javne kritike. Umesto toga, oni su otkazivanjem učešća na samitu poslali nejasnu poruku od koje bi, smatra Rajder, američki predsednik trebalo da se „postidi“, bez obzira na to što saudijsku delegaciju predvodi princ Mohamed bin Naif, nova moćna osoba u Rijadu.

Dominantna tema – nuklearni dogovor sa Iranom

„Njujork tajms“ piše da je glavni razlog otkazivanje učešća na samitu „nastavak nezadovoljstva“ zbog Obamine politike prema Iranu. Republikanski senator Džon Mekejn, jedan od oštrijih kritičara Obame, ocenio je za „Vašington post“ da će „Obami biti teško da uveri arapske saveznike da sporazum s Iranom neće naneti štetu“.

U zalivskim zemljama su zabrinuti, u Iranu ga slave: novine u Teheranu nakon dogovora u aprilu 2015.

Sve veće kontroverze oko Irana druge teme samita bacaju u drugi plan. Među njima su i borba protiv samoproglašene „Islamske države“, rat u Siriji i konflikt u Jemenu. „Obama želi da bude onaj koji, kada je reč o konfliktima kao što su oni u Jemenu i Siriji, sve može da pozove i da kaže: 'Nismo deca, dajte da pronađemo kompromis'“, objašnjava Majkl Doran novu akciju američke spoljne politike. Obama pri tom polaže nade u Iran jer veruje da se ta zemlja „konstruktivnije ponaša nego u protekle tri decenije“, pre svega kada je reč o sporazumu oko nuklearnog programa. Taj sporazum Obama želi po svaku cenu jer je to za njega suština njegove spoljnopolitičke zaostavštine.

Vašington deluje nemoćno

Saudijska Arabija i druge zalivske zemlje na sve to gledaju sa rastućim nepoverenjem. Iran se sve više profiliše kao vodeća šiitska sila, dok Saudijska Arabija sebe vidi kao zaštitnika sunita. Irak, Sirija i Jemen su poprišta na kojima te dve zemlje vode borbu za prevlast u regionu. Saudijska Arabija i njeni saveznici u iranskom atomskom programu vide potencijalnu opasnost po region, jer smatraju da je kurs Teherana agresivan i ekspanzionistički, i boje se da će sporazum samo ojačati režim.

Istovremeno, Saudijska Arabija i zalivske zemlje smatraju da su pregovori o atomskom programu Irana dokaz da se Amerika povlači iz regiona i da je uticaj Vašingtona smanjen. Drugačije se ne može, ocenjuje Brus Rajder, objasniti saudijska vojna akcija u Jemenu bez prethodnih konsultacija sa SAD.

Nema sveobuhvatne garancije za bezbednost

Uoči samita, ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vašingtonu Jusef al-Otaiba, zatražio je od SAD sveobuhvatne bezbednosne garancije. „U prošlosti smo sa SAD, kada je reč o bezbednosti, imali džentlmenski dogovor“, citirao je „Vašington post“ Al-Otaiba. „Da bi danas nešto institucionalizovali, potrebno je to uraditi napismeno“. List citira člana saudijske vlade koji za svoju zemlju zahteva vojnu saradnju sličnu onoj između SAD i Izraela, a centralni deo tog sporazuma bio bi zajednički raketni odbrambeni sistem.

Savetnik američkog predsednika za bezbednost Ben Rods je, na telefonskoj konferenciji sa novinarima u Vašingtonu, razvodnio očekivanja da će sporazum sličan onima sa Japanom ili Izraelom biti potpisan. Obamin tim zadužen za bezbednost neumorno ponavlja da su SAD, sa svojih 35.000 vojnika, aktivne u regionu. Predsednik je očigledno spreman da u region pošalje više oružja i da suštinski podrži raketni odbrambeni sistem.

Posmatrači u Vašingtonu smatraju, međutim, da Obama time neće ublažiti duboku rezervisanost Saudijske Arabije. Majkl Doran samtar da Obama verovatno želi da postigne jedan drugi „neizrečeni“ cilj: njima Obama želi da kritičarima iz samih SAD pokaže kako on arapskim saveznicima pruža ruku i da želi s njima da sarađuje. „U ovom slučaju, cilj je Kongres. Obama želi da pridobije neophodne glasove kako Kongres ne bi blokirao dogovor s Iranom“, kaže Doran. S obzirom na to da Republikanci imaju većinu u Kongresu, Doran smatra da će većina kongresmena biti protiv eventualnog sporazuma. Međutim, kako sada stvari stoje, Republikanci neće imati neophodnu dvotrećinsku većinu kojom bi Obamin veto bio stavljen van snage. Obama užurbano radi na tome da na svoju stranu privuče dovoljan broj kongresmena i Majkl Doran je siguran da američki predsednik ima dobre šanse da to i postigne.

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,18446714,00.html

Nastavak na Deutsche Welle...