Izvor: Politika, 24.Maj.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i u Evropi i kod kuće
Spoljnopolitička turneja koja je u velikoj meri i za domaću potrošnju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Predsednikov boravak u inostranstvu ovde je po pravilu glavni medijski događaj, ali evropska turneja Baraka Obame ovoga puta je u senci tragedije kod kuće: katastrofalnog tornada, jednog od najvećih u pamćenju, čiji je pustošni učinak u gradu Džoplinu mnogo bolji materijal za TV slike od protokola u Bakingemskoj palati ili mini-spektakla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u do juče sasvim nepoznatom irskom selu.
Obama je zato našao vreme da se između dva evropska angažmana obrati i domaćoj javnosti, specijalnom porukom solidarnosti i obrazlaganjem mera koje je, na njegov zahtev, preduzela federalna vlada da ublaži posledice elementarne nepogode. Najavio je takođe da će postradalo područje posetiti praktično istog momenta kad se u nedelju vrati kući.
Evropska turneja bi i bez toga imala domaći aspekt: koliko u funkciji održavanja transatlantskog saveza, odlazak u Irsku, Britaniju, Francusku i Poljsku od početka je ukalkulisan i kao deo unutrašnje politike – da na otvaranju predizbornog maratona za 2012. slike sa dočeka iz evropskih prestonica ojačaju Obamin imidž univerzalno prihvaćenog lidera.
Nije zanemarljiva ni politički na prvi pogled besadržajna poseta selu iz koga je 1850. na put ka Americi, kao 19-godišnjak, krenuo njegov askurđel po majci. Obama je time, prema računici nekih stručnjaka za genealogiju, „troprocentni” Irac, što bi moglo da posluži kao novi kontraargument prema onima koji na njega gledaju samo kroz činjenicu da mu je otac iz Kenije i smatraju da je „prikriveni musliman”.
Što se tiče ipak glavnog posla, jačanja transatlantskih veza, poseta Britaniji je u funkciji reafirmacije „specijalnih odnosa”, ovoga puta sa novim britanskim premijerom. To „specijalnost” pre svega podrazumeva sličnost u spoljnopolitičkim stavovima (London podržava stav Vašingtona o granicama iz 1967, kao osnovi izraelsko-palestinskog pomirenja), ključno je ipak vojno savezništvo. Britanija je naime najrevnosniji član „koalicije voljnih” u Avganistanu.
Obama i Kamerun su najavili i osnivanje zajedničkog američko-britanskog „saveta za bezbednost”, mada bi, gledano iz ugla cinika, možda bilo bolje da razmenjuju iskustva o tome kako sprovoditi budžetsku štednju, u čemu je Britanija zasad mnogo uspešnija.
U Francuskoj je glavni posao učešće na sastanku G-8, ali će Obama svakako imati o čemu da razgovara i sa Nikolom Sarkozijem. To je pre svega operacija u Libiji, u kojoj je Francuska predvodnik, dok je Amerika prvi put „na zadnjem sedištu”. Naravno, teško je zamisliti da neće pomenuti slučaj nesuđenog Sarkozijevog izazivača na tamošnjim predsedničkim izborima – Dominika Stros-Kana.
Pada u oči da na svom šestom putovanju u Evropu, Obama ovog puta ne posećuje Nemačku – iz Francuske produžava direktno za Poljsku. Po jednima, razlog za to je neučestvovanje Berlina u libijskoj akciji, ali uverljivije zvuči objašnjenje da je razlog to što će Angela Merkel već 7. juna biti gost u Vašingtonu, gde će primiti „Medalju slobode”, najviše ovdašnje odlikovanje namenjeno civilima, a za nju se priprema i državni banket u Beloj kući.
M. Mišić
objavljeno: 25.05.2011
.jpg)
