Izvor: Politika, 30.Jun.2015, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama dobio još dve bitke
Vrhovni sud ozakonio istopolne brakove u celoj zemlji i potvrdio da predsednikov sistem zdravstvenog osiguranja ostaje na snazi
Barak Obama je imao dobru nedelju. Vrhovni sud je legalizovao istopolne brakove u celoj zemlji i potvrdio da predsednikova reforma sistema zdravstvenog osiguranja ostaje na snazi. Time je zacementirana politika do koje je Obami veoma stalo i po kojoj bi voleo da ostane upamćen kada za godinu i po dana napusti Belu kuću.
Šef države se od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvog mandata zalagao za prava seksualnih manjina, pa nije krio radost kada je prošle nedelje vrhovna sudska instanca proglasila homoseksualne brakove zakonitim u svih 50 američkih država. Ovim je, kako je javio „Vašington post”, prestala diskriminacija u 14 država koje su dosad odbijale da venčaju osobe istog pola.
Sudije najvišeg ranga potvrdile su predsednikovo uvođenje opšteg zdravstvenog osiguranja, „Obamakera”, koji je prvi put, uz državne dotacije, osigurao milione Amerikanaca. Obama je još u kampanji za najmoćnije mesto u državi isticao da će se pobrinuti za milione siromašnih Amerikanaca koji ne mogu da priušte odlazak lekaru. Njegovo objašnjenje delovalo je razumno – u najmanju ruku je čudno da su u najrazvijenijoj ekonomiji sveta milioni ljudi lišeni osnovne nege – ali je naišlo na osudu republikanaca, koji nikako nisu mogli da prežale državni upliv u ekstremno profitabilno tržište.
Republikanci su više puta probali da ukinu „Obamaker”, iznoseći slučaj pred Vrhovni sud i tvrdeći da ovaj zakon urušava slobode i pravo čoveka da nema zdravstveno osiguranje. Konzervativni kandidati na predsedničkim izborima sledeće godine poput Džeba Buša i Marka Rubija ili republikanskog predsednika donjeg doma Kongresa Džona Bejnera obećali su da će se i dalje boriti za ukidanje Obaminog zakona. Konzervativci su daleko jače napali odluku Vrhovnog suda o reformi zdravstvenog sistema nego presudu kojom su ozakonjeni gej brakovi, jer je „Obamaker” nešto na šta je presednik s razlogom veoma ponosan.
Ovim je Obama zaradio mesto u istoriji, baš kao što je predsedničku zaostavštinu osigurao kada je postigao dogovor sa Irancima, obnovio veze sa Kubom i dozvolio oko pet miliona ilegalnih imigranata da ostanu u zemlji. Zato su njegovi politički protivnici sabotirali upravo njegovu politiku prema siromašnima, imigrantima bez papira i svetskim parijama. Gasili su federalnu vladu, uključivali se u pregovore sa Teheranom iza leđa Beloj kući, ali nije pomoglo. Njihov otpor gotovo svemu što je Obama uradio dokazuje da on nikada nije uspeo da ispuni predizborno obećanje da će stati na put vašingtonskom strančarenju. Naprotiv. Njegova vladavina je obeležena izrazitom političkom polarizacijom. Demokrate i republikanci maltene ni oko čega nisu pronašli zajednički jezik.
Predsednik nikada nije dobio podršku obe velike partije, ali je, i ovde stvari postaju zanimljive, uspevao da progura meru ili zakon uz pomoć jedne, ne nužno svoje stranke. Dobio je odrešene ruke da sa zemljama pacifičkog regiona pregovora o slobodnoj trgovini zato što su mu to u Kongresu omogućili biznisu naklonjeni republikanci. Njegove demokrate, u manjini kako u Predstavničkom domu tako i u Senatu, uglavnom su ostale zaprepašćene činjenicom da predsednik pregovora o ugovoru, nikome ne otkrivajući šta u sporazumu piše. Ono što je otkriveno – da će liberalizacija verovatno dovesti do gašenja radnih mesta u SAD – ne dopada se demokratama u Americi. Druge zemlje brinu o odredbama koje će multinacionalnim korporacijama omogućiti da pred nadnacionalnim arbitrima osporavaju zakone koji im se ne dopadaju.
Poklopilo se da je Obama odneo dve pobede u istoj nedelji kada je morao da prizna i dva velika poraza. Predsednik je u petak prisustvovao sahrani crnog sveštenika i člana Demokratske stranke Klemente Piknija, koji je ubijen u napadu belog rasiste na afroameričku crkvu u Čarlstonu. Slučaj iz Južne Karoline podsetio je šefa Bele kuće da uprkos dobroj volji nije uspeo da se izbori sa dva ogromna američka problema: rasizmom i neregulisanom prodajom oružja, zbog koje bezmalo svako, pa i supremacionista sa istorijom nasilnog ponašanja, može da dođe do puške ili pištolja.
