Izvor: B92, 07.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Usvojiti paket mera
Beograd, Vašington -- Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama želi da Kongres što pre usvoji novi stimulativni paket zakona kako bi se obezbedila stabilizacija američke privrede.
"Biće potrebno da stimulativni paket bude usvojen pre ili posle inauguracije ( novog predsednika SAD 20. januara). Hoću da to bude što pre", rekao je Obama u Čikagu posle sastanka sa 17-članim timom svojih privrednih savetnika, preneli su svetski mediji.
Obama je naglasio da će paket >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomskih mera biti "plan za spasavanje srednje klase".
"Nećemo se ni za kratko vreme i ni lako izvući iz rupe u kojoj se nalazimo", poručio je novi predsednik SAD građanima, ali i dodao da je "Amerika jaka i izdržljiva zemlja", izrazivši uverenje u uspeh ako se zajedničkim snagama bude radilo i ostave po strani ostave partijske i političke razlike, preneo je Bi-Bi-Si.
Povodom sastava svog kabineta, Obama je rekao da na tome radi sa "promišljenom žurbom" i da pođednako insistira i na žurbi i na promišljenosti.
Najavio je da će imena članova njegovog kabineta biti objavljena u nekoliko sledećih nedelja.
Stanje američke privrede ugrožene finansijskom krizom i načini izlaska iz te krize biće prvo čime će se Obama, dosadašnji demokratski senator iz Ilinoisa, pozabaviti čim zvanično preuzme dužnosti predsednika u januaru iduće godine.
O ozbiljnosti krize koja pogađa SAD govore i podaci iz oktobra da je bez posla ostalo 240.000 Amerikanaca, odnosno da je stopa nezaposlenosti dostigla 6,5 odsto, što je najveći skok za poslednjih 14 godina.
Na prvoj konferenciji za novinare, novi predsednik SAD osvrnuo se i na iransko nuklearno pitanje ocenivši da je neprihvatljivo da Iran radi na proizvodnji nuklearnog oružja i da bi trebalo da Teheran prestane da podržava terorističke organizacije.
Obama je rekao da će "na odgovarajući način" odgovoriti na pismo iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, koji mu je čestitao izbor za američkog predsednika, preneo je Rojters.
Među privrednim savetnicima Obame nalazi se i ministar finansija iz vremena kada je predsednik SAD bio Bil Klinton, Lari Samers, njegov prethodnik Robert Rubin, kao i predsednik saveznih rezervi SAD u vreme predsedničkih mandata Džimija Kartera i Ronalda Regana, Pol Voker.
Uticajna pozicija, ali ne i ključna
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama saopštio je da je Ram Emanuel prihvatio njegovu ponudu da postane šef kabineta Bele kuće.
"Objavljujem ovo imenovanje prvo zato što je šef kabineta centralna figura za sposobnost predsednika i administracije da izvršava dnevne dužnosti", rekao je Barak Obama.
Novi šef kabineta, kongresmen iz Ilinoisa Ram Emanuel, već je radio u Beloj kući kao politički savetnik Bila Klintona. Emanuel je, takođe, član srpskog kokusa u američkom Kongresu od njegovog osnivanja 2004.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da je iznenađen izborom Emanuela kao šefa kabineta u Beloj kući, što se smatra jednim od najvažnijih mesta u administraciji.
"Važno je da se kaže da šef kabineta, iako će biti uticajan, neće biti ključna ličnost što se tiče formiranja spoljne politike", kaže on.
"Naravno, zbog svakodnevnog kontakta i zbog mogućnosti da kontroliše pristup predsedniku ipak će uticati na sprovođenje spoljne politike i mislim da je dobra vest da je otvoren prema srpskoj zajednici i što ima dobre kontakte sa srpskom zajednicom u Americi”, naveo je Kesić.
48-godišnji Ram Emanuel, predstavnik demokrata iz savezne države Ilinois, već je radio u Beloj kući kao politički savetnik bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Bila Klintona do 1998.
Mesto šefa kabineta Bele kuće jedno je od najvažnijih u administraciji SAD. U pitanju je visoko rangirana osoba unutar izvršne vlasti, koja ima ulogu savetnika šefa države.
Novi šef Obaminog kabineta poznat je kao jedan od demokrata koji je najprivrženiji partiji i kao jedan od najžešćih protivnika republikanaca. Zbog toga je među kolegama poznat kao "Rambo" ili "stranački pitbul".
Inače, novoizabrani američki predsednik Obama danas će održati prvu konferenciju za novinare u tom svojstvu, nakon sastanka sa timom ekonomskih savetnika.
Odlazeći predsednik Džordž Buš najavio je da će početkom naredne sedmice razgovarati sa novoizabranim predsednikom o tekućim pitanjima. Buš je najavio da će najviše biti reči o finansijskoj krizi i ratu u Iraku.
U govoru u Beloj kući, obraćajući se članovima svog kabineta, Buš je još jednom čestitao Obami na pobedi i rekao da će učiniti sve da primopredaja vlasti 20. januara bude glatka.
Lobista za Srbiju
Ram Emanuel je bio predlagač ili koinicijator više rezolucija vezanih za Srbiju, kao što su rezolucija kojom se odaje počast ubijenom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću ili rezolucija kojom se osuđuje etničko nasilje na Kosovu.
Zaslužan je i što je nekoliko puta u američkom Kongresu zaustavljena rezolucija o nezavisnosti Kosova koju je predlagao albanski lobista Tom Lantoš.
"Sam Emanuel je, odmah nakon što je izabran i kada se formirao srpski kokus, pristupio kokusu u Kongresu i, zbog velikog broja Srba koji žive u Čikagu, on ima više kontakata sa ljudima iz srpske zajednice”, objašnjava Kesić.
"Mislim da ima mnogo bolji uvid u situaciju na Balkanu i da je pokazao spremnost za saradnju sa srpskom zajednicom i otvorenost što se tiče pristupa prema Srbiji i prema pitanjima vezanim za Srbe”, zaključio je Kesić.
U julu 2004. Emanuel se sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem tokom njegove posete Vašingtonu.
"Naše države dele uzajamno poštovanje prema demokratiji. Srbi su naši saveznici zato što cene vrednost demokratije i slobodu", rekao je Emanuel.
Cilj osnivanja srpskog kokusa deklarisan je kao jačanje i održavanje istorijskog savezništva i prijateljstva SAD i Srbije. Emanuel je od 2004. do 2007. bio i kopredsedavajući kokusa.
Stupajući na tu dužnost, taj član Predstavničkog doma je poručio da je "u ovom vremenu tranzicije u Srbiji potrebno da SAD održavanju snažan savez sa prodemokratskim snagama".
"Mi treba da preuzmemo međunarodno vođstvo u podršci Srbiji dok ona nastoji da stabilizuje svoju mladu vladu", rekao je Emanuel.
Rad srpskog kokusa
U februaru 2005. tadašnji kopredsedavajući srpskog kongresnog kokusa, republikanac iz Indijane Den Barton i Emanuel uputili su predsedniku Džordžu Bušu pismo uoči njegove posete Evropi.
U pismu su ga pozvali da u razgovoru sa evropskim kolegama izrazi snažnu podršku demokratski izabranim liderima u Srbiji.
Kokus je marta 2005. podneo Predstavničkom domu predlog rezolucije o Kosovu u kojem se još jednom najoštruje osuđuje nasilje albanskih ekstremista počinjeno godinu dana ranije, a i sve strane pozivaju na nastavak napora za uspostavljanje bezbednog multietničkog društva.
Grupa američkih kongresmena, članova srpskog kokusa, u decembru iste godine uputila je pismo Bušu izražavajući podršku demokratskim institucijama i rukovodstvu Srbije sa Borisom Tadićem na čelu i založila se za konačni status Kosova kao plod kompromisa Beograda i Prištine.
Pres služba predsednika Srbije tada je saopštila da je srpski kokus svojim angažovanjem sprečio da u Kongresu SAD bude usvojena rezolucija koja poziva na nezavisnost Kosova.
Članovi kokusa su u junu 2006, u pismu predsedniku Bušu, pohvalili oružane snage Srbije za reformu odbrane i obaveštajnih delatnosti.
Srpski kokus je u Kongesu marta 2007. zatražio od predsednika Buša da se usprotivi bilo kakvom nametnutom rešenju za status Kosova, ukazujući da bi to moglo imati katastrofalne posledice ne samo po Srbiju, nego i Balkan i čitavu Evropu.
U aprilu iste godine u pismu državnoj sekretarki Kondolizi Rajs članovi kokusa su upozorili da bi SAD trebalo da revidiraju politiku prema Kosovu kako bi bilo nađeno bolje rešenje za budućnost Kosova.
U junu 2007. članovi kokusa su podneli Predstavničkom domu predlog rezolucije kojom se od Vašingtona traži da podrži rešenje za budući status Kosova prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, a koje bi, ukoliko je potrebno, bilo pronađeno u okviru nove runde pregovora.
Emanuel je, obraćajući se članovima Kongresa srpskog jedinstva u junu 2007. na Kapitol hilu u Vašingtonu, rekao da je "ponosan član srpskog kokusa".
"Naša dužnost je da uvek težimo izgradnji dugoročnih odnosa tako da možemo da zaštitimo ljude svih veroispovesti i etničke pripadnosti", poručio je tada Emanuel.
