Izvor: B92, 12.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Tim za Bliski istok
Vašington -- Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama kaže da će se od početka mandata posvetiti mirovnom procesu na Bliskom istoku i obuzdavanju nuklearnih ambicija Irana.
Odbacujući kritike da je prećutao izraelsku ofanzivu na pojas Gaze, Obama je u intervjuu TV mreži Ej-Si-Bi, ponovio da SAD u spoljnoj politici ne može imati dve administracije koje simultano šalju poruke i najavio je mirovno angažovanje na Bliskom istoku, prenose agencije.
"Sada sastavljam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tim kako bismo 20. januara imali najbolje moguće ljude koji će se angažovati u mirovnom procesu na Bliskom istoku", rekao je Obama i dodao da će u proces biti uključeni svi protagonisti, što će stvoriti "strateški pristup koji će obezbediti da Izraelci i Palestinci mogu ispuniti svoje težnje".
Zahtev za drugi deo pomoći
Barak Obama zamolio je sadašnjeg predsednika Džordža Buša da od Kongresa zatraži odobrenje za oslobađanje preostalih 350 milijardi dolara, od ukupno 700 milijardi, koliko je "težak" paket pomoći za izvlačenje američke ekonomije, pre svega bankarskog sistema, iz krize, saopštila je Bela kuća.
"Predsednik Buš složio se zahtevom izabranog predsedenika", izjavila je portparol Bele kuće Dejna Perino.
Kongres je u oktobru odobrio program, ali je dozvolio trošenje samo polovine odobrenih sredstava.
Na pitanje o izjavama u prilog izraelskom pravu na odbranu od Hamasovog raketiranja, koje je dao tokom posete Izraelu u julu 2008, Obama je ponovio da "svaka država mora štititi svoje građane".
Obama je rekao da će "Iran biti jedan od najvećih izazova" za njegovu administraciju, ističući da nuklearno naoružani Iran može pokrenuti trku u nuklearnom naoružavanju na trusnom Bliskom istoku.
"Imaćemo nov pristup. Međunarodna zajednica će se ravnati prema našem pristupu Iranu", rekao je Obama, koji je ranije najavio snažnije diplomatsko angažovanje SAD u suprotstavljanju "namerama" Irana da razvije nuklearno oružje.
Na pitanje da li će ispuniti obećanje i zatvoriti zatvor u američkoj mornaričkoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi, gde je ostalo oko 250 optuženih ili osumnjičenih za terorizam, od kojih su neki pritvoreni već osmu godinu bez suđenja, Obama je odgovorio da je to "teže nego što ljudi shvataju".
"Mislim da će biti potrebno neko vreme, a naš pravni tim već radi, u saradnji sa aparatom za nacionalnu bezbednost, kako bi razradili ono što treba da učinimo", rekao je on.
Obama je jasno rekao da će zatvoriti Gvantamano.
"Ne želim biti dvosmislen oko toga. Mi ćemo zatvoriti Gvantanamo i obezbediti da se, u postupcima koje ćemo sprovoditi, poštuje Ustav. To je deo naše šire strategije nacionalne bezbednosti, jer ćemo poslati poruku svetu da smo ozbiljni u pogledu naših vrednosti", rekao je Obama.
On je kritikovao potpredsednika Dika Čejnija zbog njegove javne odbrane "izuzetnih" metoda isleđivanja.
"Potpredsednik Čejni nastavlja da brani ono što naziva izuzetnim metodama ispitivanja, a sa moje tačke gledišta 'voterbording" je mučenje. Rekao sam da pod mojom administracijom neće biti mučenja", istakao je Obama.
"Voterbording" je metod potapanja ispitanika u vodu ili mu se uliva voda u usta, dok ne počne da gubi svest ili udahne vodu u pluća, što je izuzetno bolno.
CIA je priznala nekoliko slučajeva upotrebe tog metoda kod ispitivanja osumnjičenih za terorizam.
Na pitanje da li će imenovati specijanog tužioca za istragu nezakonitosti Bušove administracije, uključujući mučenje i prisluškivanje bez sudskog naloga, Obama je rekao da "ne isključuje tu mogućnost", ali da će on uglavnom biti fokusiran na to kako "ići napred".
