Izvor: Politika, 08.Avg.2014, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama SAD napale islamističke borce u Irakunapade vojnih aviona SAD na severu Iraka
Bela kuća dozvolila vazdušne udare na sunitske pobunjenike, što je zahtevala i centralna šiitska vlada u Bagdadu
Američke vazdušne snage bombardovale su juče položaje pobunjenika u Iraku nakon što je predsednik SAD Barak Obama kasno preksinoć odobrio američke vazdušne udare u toj zemlji. Obama je tako omogućio još jedan vojni napad u državi iz koje je Amerika, posle niza intervencija i po predsednikovim najavama, trebalo da se sasvim povuče.
Vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Bagdadu ovaj je put sama tražila američku oružanu pomoć. Centralna vojska pod kontrolom šiitske vlade u Bagdadu ne uspeva da se izbori sa sunitskim borcima koji su osvojili velike delove zemlje ubijajući pripadnike šiitske većine. Kako su javile svetske agencije, Islamska država Iraka i Levanta (Idil) tokom ove sedmice je napala i kurdski deo Iraka i izvršila zločine nad hrišćanskim stanovništvom koje živi na severu države.
Obama je dao zeleno svetlo za „ciljano gađanje” sunitskih boraca i dopremanje hrane i vode iračkim civilima. U obraćanju naciji, Obama je morao da bira reči jer je građanima umornim od rata u Iraku trebalo da saopšti da se američka vojska vraća i Irak nakon što se odatle povukla 2011. Predsednik je u junu u Irak već vratio oko 300 vojnika, ali je ponovio da ne namerava da povede opšti rat.
„Znam da su mnogi od vas s razlogom zabrinuti zbog američke vojne akcije u Iraku, čak i ograničenih napada poput ovih. Ja to razumem. Kandidovao sam se za ovo mesto delom i zbog toga da bih zaustavio rat u Iraku i poželeo dobrodošlicu našim trupama, i to sam i uradio. Kao šef oružanih snaga, neću dozvoliti da SAD budu uvučene u još jedan rat u Iraku”, kazao je Obama.
Idil je ranije zauzeo Faludžu, došao do Mosula i pripretio i prestonici. Pobunjenici su se domogli i nekih naftnih polja, a sada ugrožavaju i deo zemlje pod kontrolom Kurda, u kojima su Amerikanci imali lojalne saveznike posle napada Džordža Buša 2003. Šiitski premijer Nuri el Maliki takođe je američki saveznik i Amerika mu šalje pomoć, ali je ovog leta, kada su se sukobi pojačali, pokazala da on ne uživa bezrezervnu američku podršku jer je dozvolio da suniti budu skrajnuti i diskriminisani, što je i dovelo do oružane pobune.
Šiitski i kurdski zvaničnici pozdravili su odluku SAD da odobri udare i slanje pomoći iz vazduha. Bela kuća je saopštila da su američki avioni već bacili humanitarnu pomoć za desetine hiljada pripadnika hrišćanske manjine, koje su ekstremisti opkolili i kojima su hitno potrebni hrana i voda.
Britanski premijer Dejvid Kameron pozdravio je Obaminu odluku i dodao da njegova zemlja, koja je učestvovala u invaziji na Irak 2003, ne planira da i sama vojno interveniše u toj zemlji. Savet bezbednosti UN osudio je napade islamskih ekstremista u Iraku i pozvao međunarodnu zajednicu da podrži bagdadsku vladu.
Međutim, u samoj Americi dvojako se gleda na uključivanje vojske na jednu stranu iračkog sukoba i vraćanje u zemlju koju su SAD već napadale i okupirale. „Njujork tajms” primećuje da je Obama završio upravo tamo gde nikako nije želeo da završi, to jest u Iraku, na „groblju američke politike”.
Daglas Olivan, nekadašnji savetnik Džordža Buša i Baraka Obame za pitanja Iraka, kaže da je predsednik nevoljno odlučio da odobri bombardovanje Iraka.
„On želi da irački problem ne postoji. I to je upravo ono zbog čega su ga Amerikanci poslali u Belu kuću”, smatra Olivan.
Protivnici rata u Iraku smatraju da će SAD možda opet biti uvučene u krvavu i skupu ratnu avanturu i predlažu da se u Iraku umesto SAD angažuju UN. Filis Benis, stručnjak za međunarodnu politiku, kaže da je Obama dosad morao da nauči da ne mogu da bombarduju islamske ekstremiste dok se ne pokore ili nestanu. „Svaka bomba regrutuje nove podržavaoce”, dodao je on.
Obama je odobrio bombardovanje iako je pre samo dve nedelje kazao da Amerika ne može da interveniše u svakoj krizi u svetu. Takođe je primetio da nema američkog vojnog rešenja za iračku pobunu i istakao da vlada u Bagdadu mora uključi i sunite i Kurde. Međutim, njegova odluka da proba da smiri haos u Iraku objašnjava se potrebom Amerike da to učini i tako zaštiti saveznike i obezbedi dotur nafte sa sada ugroženih naftnih polja.
J. Stevanović
objavljeno: 08.08.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
