Izvor: Blic, 17.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Promeniću spoljnu politiku Amerike
Predsednički kandidat Demokratske stranke, senator Barak Obama izjavio je da će, ukoliko bude izabran za šefa Bele kuće, promeniti kurs američke spoljne politike.
"Želim suštinske promene. Vreme je da promenimo kurs i kažemo svetu da smo spremni da predvodimo - kako delima tako i primerom", rekao je Obama, senator iz savezne države Ilinois, preneo je sinoć "Glas Amerike".
Po ovoj vašingtonskoj radio stanici, Obama obećava novu američku spoljnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << politiku, od povlačenja vojnika iz Iraka, preko sprečavanja Irana da stekne nuklearno oružje, do ukidanja zatvora Gvantanamo.
Po "Glasu Amerike", Obamina gledišta se oslanjaju na spoljnopolitička politike bivših demokratskih predsednika poput Hari Trumana i Džona Kenedija, koji su isticali da se podsticanje demokratije i ljudskih prava ne može odvojiti od borbe protiv siromaštva i očajanja.
Piter Beinart, spoljnopolitički ekspert u Savetu za spoljne odnose dodaje kako Obama ponavlja i neke ideje američkog predsednika Vudroa Vilsona.
Ističe da je čovečanstvo izloženo zajedničkim opasnostima kao što su globalno zagrevanje, zarazne bolesti i ekonomska nestabilnost, pored opasnosti od drugih zemalja, "pa im se treba zajednički suprotstaviti", naveo je Beinart.
Obama obećava fazno povlačenje iz Iraka i povlačenje borbenih brigada u roku od 16 meseci.
Al Gor podržao Obamu
Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Al Gor "debitovao” je u predsedničkoj kampanji pružajući podršku demokratskom kandidatu Baraku Obami, prenosi BBC.
U govoru na skupu u Detroitu u Mičigenu, Gor je apelovao na sve demokrate da se ujedine i stanu iza partijskog kandidata. On je rekao da je Obama "čovek koji će doneti promene posle osam godina nesposobnosti, nemara i neuspeha”.
Gor, koji je bio demokratski kandidat 2000. godine, izbegao je stajanje na bilo čiju stranu tokom kampanje, ali kada je Hilari Klinton obustavila svoju kampanju Gor je odlučio da podrži Obamu.
U nedavnom govoru u Komitetu za američko-izraelske odnose Obama se osvrnuo i na iranske nuklearne ambicije i poručio da će "učiniti sve" što je u njegovoj da spreči da Islamska republika stekne nuklearno oružje.
Po "Glasu Amerike", Obama je, tim snažim stavom želeo da uzvrati na optužbe svog republikanskog rivala, senatora Džona Mekejna, da je naivan i neiskusan u spoljnoj politici.
Mekejn, senator iz Arizone, naime, oštro kritikuje Obaminu izraženu spremnost da se sastane sa liderima neprijateljskih zemalja kao što je iranski predsednik, Mahmut Ahmadinežad.
"Amerikance treba da zabrine gledište predsedničkog kandidata koji kaže da je spreman da lično i bezuslovno pregovara sa tiranima iz Havane i Pjongjanga", rekao je Mekejn.
Obama odbacuje te kritike i kaže da su se i drugi predsednici SAD, kao što je republikanski konzervativac Ronald Regan, sastajali sa neprijateljima.
Međutim, spoljnopolitički ekspert Hali Dejl, iz uticajnog konzervativnog vašingtonskog instituta Fondacija heritidž, smatra da je to Obamina slaba tačka.
"On je neiskusni senator i nije se previše bavio spoljnopolitičkim pitanjima. Njegove izjave pokazuju da medjunarodnu politiku ne poznaje tako kao neko ko se time bavio niz godina", rekla je Dejl.
Obama uzvraća da mu njegova prošlost - mešano rasno poreklo i deo detinjstva proveden u Indoneziji - pružaju jedinstvenu perspektivu za vođenje spoljne politike.
Ekspert Beinart priznaje da bi to Obamu učinilo različitim od drugih predsednika, pretežno vezanih za Evropu.
"Činjenica da je živeo u muslimanskoj zemlji Indoneziji, da su mu koreni van Sjedinjenih Država, u Trećem svetu - mislim da će to biti značajno za ljude širom sveta. To će značiti mnogo za njihove lidere", ocenio je američki stručnjak.
Međutim, Beinard ističe kako će SAD "uvek imati interese koji će dovoditi do nesuglasica sa drugim zemljama i to neće nestati".
