Izvor: B92, 21.Sep.2011, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Govor o Libiji i Palestini
Njujork/UN -- Obama: Nema prečica za postizanje mira na Bliskom istoku; podrška Libiji, kritika Palestincima; svet mora da reši svetsku ekonomsku krizu.
Nema "prečica" za postizanje mira na Bliskom istoku, istakao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Barak Obama u obraćanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, i odbacio najavu Palestinaca da će da traže priznavanje svoje države u svetskoj organizaciji nacija.
„Pre godinu dana za ovom govornicom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poželeo sam nezavisnu Palestinu. Verovao sam, i još verujem da Palestinci zaslužuju da imaju svoju državu. Takođe rekao da pravi mir može biti postignut samo između samih Izraelaca i Palestinaca”, podseća predsednik Obama.
Šef Bele kuće naglašava da sada, godinu dana kasnije, i uprkos intenzivnim naporima SAD i drugih zemalja, te dve strane nisu rešile svoje nesuglasice. On je podsetio da je u maju predložio novu osnovu za palestinsko-izraelske pregovore.
Obama je tada rekao da osnova za pregovore treba da budu granice palestinske države na osnovu linije određene primirjem iz 1967. godine, uz dogovor dve strane o razmeni teritorija. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tada odmah odbacio to kao osnovu za pregovore i rekao da su takve granice za Izrael „neodbranjive”.
„Ta osnova je jasna i ceo svet je poznaje. Izraelci treba da budu uvereni da će svaki sporazum u obzir uzeti njihovu bezbednost. Palestinci zaslužuju da znaju teritorijalne osnove svoje države", naglasio je američki predsednik u govoru pred Generalnom skupštinom UN.
On je međutim istakao da se žestoko protivi svakom pokušaju Palestinaca da dobiju priznanje države tako što će se obratiti Savetu bezbednosti UN, kao što je najavio palestinski predsednik Mahmud Abas.
„Uveren sam da ne postoji prečica za okončanje sukoba koji traje decenijama. Mir neće biti uspostavljen deklaracijama ili rezolucijama u UN. Da je to tako lako do sada bi to već bilo urađeno”, rekao je Obama.
Predsednik SAD ima zakazane sastanke s palestinskim predsednikom Abasom u pokušaju da ga odvrati od inicijative u Ujedinjenim nacijama. Predsednik Abas najavljuje da će u petak podneti svoj zahtev za primanje Palestine kao punopravne članice UN.
Barak Obama o istoj temi razgovara sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Pohvala Libiji
„Libija je lekcija o tome šta međunarodna zejdnica može da postigne ukoliko se držimo zajedno,” poručuje predsednik Obama šefovima država i vlada. „Kao što sam rekao na početku ovog procesa, ne možemo a i ne treba da intervenišemo svaki put kada se na svetu pojavi nepravda. Ipak, istina je i to da nekada dođu vremena kada bi trebalo ili je trebalo da pokažemo volju da sprečimo ubijanje nedužnih u zastrašujućem broju. Zauvek će nas progoniti zverstva koja nismo sprečili i život ljudi koje nismo spasli. Ovoga bute je bilo drugačije. Ovoga puta, mi smo, kroz Ujedinjene nacija, skupili hrabrost i volju da zajedno delujemo.”
Predsednik SAD je takođe pozdravio to što je Arapska liga tražila intervenciju u Libiji koju su odobrile UN, kao i „arapske nacije koje su se pridružile koaliciji kao ravnopravni partneri”.
Barak Obama obećava dalju podršku SAD vojnoj misiji NATO-a i humanitarnu pomoć, dok narod Libije poziva da odbaci „nasilni ekstremizam” na putu demokratske tranzicije.
„Narodu Libije: ovo je vaša šansa”, zaključuje Obama. „Danas svet govori zajedničkim glasom: stajaćemo uz vas dok budete ispunjavali obećani trenutak, dok kročite ka slobodi, dostojanstvu i prilici koju zaslužujete.”
Ostale teme govora
Predsednik Obama je svoj govor na 66. zasedanju Generalne skupštine posvetio i drugim pitanjima, poput „Arapskog proleća”, pozdravivši „rušenje autokratskih režima” u Egiptu, Libiji I Tunisu, uz podršku sličnim reformskim pokretima Bahreinu, Jemenu i drugim zemljama.
Barak Obama je takođe podsetio na važnost borbe protiv gladi u Africi, kao i podršku borbi Evropljana da suzbiju fiksalno-ekonomsku krizu, i merama za borbu protiv klimatskih promena svuda u svetu.
Govoreći o drugim strateški važnim probemima, prvi čovek američke administracije naglasio je „da plima ratova jenjava”.
„Kada sam preuzeo dužnost, oko 180.000 Amerikanaca je bilo u Iraku i Avganistanu. Do kraja ove godine, taj broj će biti presečen na pola, i nastaviće da se smanjuje. To je od kritične važnosti za suverenitet Iraka i Avganistana, i za snagu SAD, da bismo kod kuće gradili naciju.”
Barak Obama ocenjuje da je vera da se promene ostvaruju nasiljem prošla kada je umro vođa al-Kaide Osama bin Laden. Deceniju za nama je ocenio kao „tešku” i dodao: „Danas stojimo na raskršću istorije, sa šansom da odlučno krenemo put mira.”
Analitičari deo govora ocenjuju kao pokušaj da se donekle ublaži utisak o SAD kao velesili koja je proteklih decenija sve rešavala po sistemu „snaga donosi pravdu”.
U dokumentu koji je pratio govor predsednika SAD, Bela kuća navodi „konkretne rezultte” kojima su UN doprinele „ciljevima spoljen politike SAD I američkoj bezbednosti”:
- najstrože moguće sankcije protiv Irana i Severne Koreje;
- napori da se zaustavi proliferacija nuklearnog naoružanja i materijala;
- intervencija u Libiji i potonji napori da se pomogne politička tranzicija;
- mirna nezavisnost Južnog Sudana;
- pomoć UN u Avganistanu i Iraku.
