Izvor: Deutsche Welle, 03.Apr.2021, 07:46
O pohlepi - kad nikad nije dosta
Ljudi mogu biti nezasiti u mnogo čemu: u gomilanju novca, klikova, automobila, cipela, znanja, rekorda, poznanika...U Štutgartu je napravljena trilogija izložbi o našim porivima. Prva je o pohlepi, slede mržnja i ljubav.
U nemačkom rečniku izraz "Gier”, u prevodu pohlepa, lakomost, gramzivost, nezasitost, nezajažljivost, alavost, nekontrolisana žudnja, opisana je kao "snažna, neumerena želja” koja se usmerava na uživanje, zadovoljenje, imovinu ili ispunjavanje želja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Pohlepa želi više nego što je neophodno. Mnogo više.
Za hrišćanske crkve gramzivost je jedan od sedam smrtnih grehova. U današnjem društvu se nezajažljivost posmatra kao vrlina neophodna za uspeh u nekim branšama – na berzi ili na fudbalskom igralištu.
Neutaživa žudnja za novcem, blagostanjem i materjalnim dobrima može izgledati nemoralno, ali je u isto vreme i motor dinamike tržišne privrede.
Zlato - ko ga ima hoće uvek više...
Ljudi žude za znanjem, razvojem i uspehom. Ali i za ljubavlju, priznanjem i prijateljstvom.
Nezajažljivost – nemoralna ili legitimna?
Direktorka Kuće istorije u Baden-Virtembergu Paula Lutum-Lenger kaže da je ovaj ljudski poriv zaista ambivalentan. Njen muzej planira izložbu kao trilogiju: Lakomost, mržnja, ljubav. "To su sile koje pokreću ljude, ključne emocije u istoriji i u sadašnjem društvu”, kaže ona.
Izložba pokazuje 31 priču, sve su posvećene fenomenu pohlepe. 300 eksponata – dokumenata, objekata, fotografija i video zapisa. Obuhvaćen je period od poslednja tri veka, i povezani su sa istorijom jugozapadne nemačke pokrajine Baden-Virtenberg, u čijem se glavnom gradu Štutgartu izložba može videti.
Posledice nezajažljive radoznalosti
Za direktorku muzeja je priča o nemačkom hemičaru Fricu Haberu dobra ilustracija nekontrolisane želje
Fric Haber
.
"Njegova neograničena radoznalost je dovela do otkrića koja se koriste i vojno i mirnodopski, što pokazuje ambivalentnost te radoznalosti – lakomosti za znanjem”, kaže Lutum-Lenger. Haber je 1918. dobio Nobelovu nagradu za hemiju jer je razvio metodu sinteze amonijaka, što je omogućilo industrijsku proizvodnju veštačkog đubriva. To je obezbedilo proizvodnju hrane za dobar deo svetskog stanovništva.
Ali Haber je stvarao i bojne otrove koje su Nemci koristili u Prvom svetskom ratu - zato je u Nemačkoj i poznato kao „otac otrovnog gasa". "Lično je na frontu nadgledao upotrebu tog oružja za masovno uništavanje”, kaže direktorka.
Jedan eksponat na izložbi pokazuje kako je plemstvo u Nemačkoj početkom 19. veka prigrabilo ckvena dobra, drugi je iz vremena (1884 - 1919) kada je Nemačko carstvo bilo kolonijalni gospodar u Kamerunu: Natporučnik Rihard Hirtler je službovanje u zapadnoafričkoj zemlji iskoristio da napravi svoju zbirku umetničkih predmeta. U Štutgartu je izložen "Garegin tron”.
Izložba tematizuje i pljačku jevrejske imovine za vreme nacističkog režima. Mržnja, antisemitizam, deportacije i masovno uništenje jevrejskog stanovništva dovode se u vezu sa nacionalističkom pohlepom Nemaca.
Kupovina do iznemoglosti
U današnjem društvu gramzivost se ispoljava i u ekstremnom konzumiranju – za neke ljude je šoping bez granica postao životni stil. Na izložbi se mogu videti ljudi kako u centrima fabričke prodaje (outlet) kupuju luksuzne artikle po sniženoj ceni ili kao daju velike pare za patike koje nikada neće nositi.
Izložba u Štutgartu
Na društvenim mrežama influenseri nezasito skupljaju lajkove i sledbenike.
Izložba pokazuje i kako pohlepa utiče na procese proizvodnje. Firme po svaku cenu smanjuju troškove proizvodnje da bi maksimirale profit.
Ovo simbolizuje mala skulptura krave koja pokazuje da je Evropska unija 2015. odustala od kvote za mleko, čime su proizvođači mleka počeli da zarađuju manje. Muzej pokazuje kako je došlo do ekstremnog povećanja proizvodnje mleka. Godine 1800 krava je davala oko 1000 litara mleka godišnje. Sto godina kasnije je to bilo četiri puta više. A prošle 2020. godine krava je morala da daje i do 10 000 litara mleka godišnje.
Lakomi na pažnju
Magazin Štern je 28. aprila 1983. objavio da „će istorija trećeg rajha morati delom da se revidira", verujući da je u posedu do tada nepoznatih Hitlerovih dnevnika. Tek pošto je nedeljnik objavio nekoliko navodnih izvoda iz tog izvora, ustanovljeno je da su 62 sveske navodnih dnevnika Adolfa Hitlera – falsifikati. Štern se polakomio na navodni ekskluzivni pristup senzacionalnom otkriću i tako upao u klopku.
Glava nosoroga, na izložbi u Štutgartu
Svet sporta: Jirgen Klop, poznati nemački fudbalski trener je izbacio krilaticu "biti gramziv” kao formulu uspeha. Ali ta beskrajna ambicija u svim oblastima društva može dovesti do ekološke ugroženosti.
Na izložbi se može videti glava nosoroga – bez roga. Dvadesetih godina prošlog veka lovci su neizostavno hteli da imaju "pet velikih” trofeja: lava, leoparda, nosoroga, slona i afričkog bivola. Ali nosorogova glava pokazuje i srebroljublje – rog je odsečen da bi ga skupo prodali u Aziji gde se ta kost upotrebljavala u tradicionalnoj medicini ili kao ekstravagantni poklon.
Emocije gramzivosti, mržnje, ljubavi pokreću ljude, spajaju ih, svađaju ih, okupljaju i razaraju društva. Paula Lutum-Lenger kaže da su istorijati tih ljudskih poriva isprepleteni.
Izložba "Pohlepa” će biti otvorena do 19. septembra. Ukoliko antiepidemisjke mere dozvole, 17. decembra će uslediti drugi deo trilogije "Mržnja”, a treći pod nazivom "Ljubav” u Štutgartu planiraju za leto 2022.
„Bling – to je kad se pazi na frizuru, čak i kad jahta tone“, tako otprilike stoji u katalogu izložbe. Baš kao i kod ove dve dame snimljene u noćnom provodu u Hamburgu. Estetika reklama, sa svim svojim raskošnim bojama i savršene frizure, dominiraju mnogim fotografijama na izložbi. Tako je i kod nemačke fotografkinje Ester Haze, autorke brojnih editorijala za mnoge modne brendove.
Sve počinje pogledom u ogledalo: svako ko ulazi na izložbu „Bling Bling Bejbi“, koja se održava u muzeju NRW-forum u Diseldorfu, najpre se nađe okružen cvećem, voćem i životinjama. Ogromne foto-tapete koje je dizajnirala Katarina Stupovska, podsećaju na eksploziju života iz vremena baroka. Deo toga postaje i posetilac – barem njegov odraz u ogledalu.
Karolin Zage dobro poznaje noćni život u Berlinu – zajedno sa kamerom bila je i u legendarnom tehno-klubu „Bar 25“ na obali Špreje. Klub je zatvoren 2010. Godine, a Zageova je bila jedina kojoj je bilo dozvoljeno da tamo fotografiše. Čitavih sedam godina beležila je kako teče život na i pored podijuma za ples. To je njena lična počast razvratnoj prošlosti punoj sjaja i konfeta.
Italijan Olivo Barbijeri doneo je sjaj u Singapur. On putuje svetom i fotografiše arhitekturu. Noću. Fotografije radi sa malom dubinskom oštrinom i dugačkom ekspozicijom. Tako mu uspeva da fotografija solitera u bogatom kvartu Singapura deluje kao da je urađena na računaru.
Hasan Hajaj predstavlja na svojim fotografijama hipstere iz njegovog rodnog Maroka. Poze u kojima su fotografisani, tipične su za hip-hop scenu. Izraz „Bling Bling“ ne opisuje samo blistavi nakit. Proslavio ga je reper B.G. u svojoj pesmi u kojoj govori o brzim jahtama, draguljima i drugim statusnim simbolima novokomponovanih bogataša.
Fotograf Danijel Zanvald „ulepšao“ je manekena Sanga Vua Kima zlatnim nosom. Lepota je odavno postala opsesija i tu više ne postoje nikakvi tabui. Zato više nije nemoguće „ukrasiti se“ zlatnim nosom. Danijel Zanvald oblači svoje modele kao lutke i postavlja im nakit na kožu poput ornamenata.
Martin Šeler je studirao fotografiju u Berlinu, ali je karijeru nastavio u SAD. U tome mu je pomogla poznata američka fotografkinja Eni Lajbovic. Šeler je u SAD napravio seriju tzv. „iskrenih portreta“. Na ovom je prebogata američka umetnička zvezda Džef Kuns prikazan kao kralj kiča sa krunom od cveća na glavi.
Južnoafrikanac Endrju Vajr i Portorikanac Kristo Sanc rade kao umetnički duo u Kataru. I oni se poigravaju drečavim bojama, insceniranim kompozicijama i – jezivom atmosferom. Inspiraciju im predstavlja život u zalivskim zemljama u kojima novac ne igra nikakvu ulogu – jer ga ima daleko više nego što je dovoljno.
Autor: Sabine Elce
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
