Izvor: 24sata, 28.Sep.2014, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O hororu kraj Mogrena i danas se šapuće
Nakon priča o lovcima na ajkule u Crnoj Gori i njihovim ulovima, pozabavićemo se i onom drugom, mračnijom stranom ove teme - napadima morskih pasa na ljude i njihovim žrtvama.
Jedini poznati napad ajkule na čoveka u crnogorskom podmorju, koji se završio tragično po žrtvu, desio se 13. jula 1955. godine. Tri mladića odveslala su drvenom barkom ka Budvi iz pravca Jaza, gde su letovali u koloniji studenata, Kod uvalice na samom rubu desne plaže Mogren, tik do velike ravne >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << stene koja je i danas omiljeno mesto za sunčanje, zastali su da se okupaju.
U vodu je prvi uskočio 21-godišnji student elektrotehnike iz Čačka Stevan Stevica Tomašević i ubrzo nakon toga bio napadnut. Atak je bio smrtonosan već u prvom naletu jer je od strahovitog ugriza morske nemani mladić bio gotovo prepolovljen.
Prema tvrdnjama lokalnih ribara, Tomaševića je napala velika bela ajkula koju je primetila i mornarička straža pokušavajući kasnije bezuspešno da je ulovi. Navodno, ajkula je bila dugačka čak 6,5 metara. Prema sećanjima starijih Budvana, doplivala je u crnogorsko podmorje za jednim američkim brodom a ka obali ju je privukla lešina magarca koju je neko bacio nedaleko od uvale na rubu plaže Mogren gde se desio smrtonosni napad.
Par dana nakon tragedije, porodica i prijatelji nesrećnog mladića isplovili su čamcima do mesta nesreće i oprostili se od njega bacivši cveće i vence u more. Mladić je pre skoka u vodu imao majicu Kajakaškog kluba Čačak koja je imala na leđima izvezeni broj 137, koji odgovara datumu njegove smrti...
Mesec nakon tragedije, pri vrhu visoke stene koja se uzdiže iznad uvalice na rubu plaže Mogren, porodica nesrećnog mladića postavila je spomen ploču. Ona i danas stoji na istom mestu, ali natpis sa pljosnog kamena koji ograđuje uvalicu ispod stene moguće je bilo pročitati jedino uz pomoć dvogleda. „Bilo“ zbog toga što je patina danas sakrila slova na tabli...
Na tabli je ispisano: „U uvali iza ove stene, kupajući se sa drugovima, 13 VII 1955 izgubi život Stevan - Stevica Tomašević, student elektrotehnike iz Čačka, u svojoj 22 godini, kao žrtva morske nemani. Neutešna porodica i drugovi“.
O ovom nemilom događaju, zanimljivo, nije izvestio nijedan štampani medij! Prvi tekst posvećen tragediji kraj plaže Mogren, na koji smo naišli tragajući u arhivu, bio je članak objavljen u Pobjedi od 14. avgusta 1955. godine.
Podgorički list je tada izlazio kao dvomesečnik a tekst je zapravo bio posvećen postavljanju spomen table stradalom Tomaševiću.
„U Budvi je prošle nedelje obavljena jedna neobična i tužna svečanost. Otkrivena je spomen ploča Stevanu-Stevici Tomaševiću studentu elektrotehnike iz Čačka“, piše u uvodu teksta.
Tek u trećoj rečenici spominje se kako je mladić stradao. „Nesrećni mladić koji je u Budvi letovao u koloniji studenata, nastradao je prilikom kupanja od morskog psa“, pisala je Pobjeda.
U nastavku teksta navodi se ko je prisustvovao i ko je održao govor tokom ceremonije...
Iz odnosa štampanih medija prema ovoj tragediji jasno je da napad ajkule na čoveka, tik kraj jedne od najatraktivnijih plaža Jadrana, nije u ono vreme bila „društveno-podobna tema“. U ovom detalju treba tražiti razloge zbog čega se minulih godina u brojnim izveštajima povodom ulovljenih ili primećenih ajkula na crnogorskom primorju, nesreća kraj Mogrena pominjala tek uzgred, bez osnovnih informacija i uglavnom uz netačne podatke.
Ovakav odnos medija potpomogao je stvaranju legende po kojoj je nesrećni mladić skočio sa stene direktno u čeljusti nemani koja ga je nakon toga progutala...
U gotovo svim verzijama ove nesreće, mladić je bio žrtva velike bele ajkule. Ova, za ljude svakako najmsrtonosnija vrsta morskog psa, veoma retko zalazi u Jadransko more i još ređe prilazi obali. U crnogorskom akvatoriju je, zvanično, ulovljena samo jednom. Pre 16 godina na pučini je mladunče ove nemani izvukao poznati budvanski ribar Ilija Rafailović.
Na osnovu informacija iz hrvatskih medija, iza svih smrtonosnih napada morskog psa na istočnoj strani Jadrana stoji upravo velika bela ajkula. S tim u vezi zanimljiv je i znakovit podatak da u akvatorijumu nekada jugoslovenskog dijela Jadrana, od napada ajkule nikada nije stradao meštanin! Preciznije: Sve poznate žrtve bili su turisti!
Prvi registrovani napad se desio u Kraljevici je 21. avgusta 1934. godine. Žrtva je bila 17-godišnja Verica Novak iz Ljubljane. Prema predanju meštana otplivala je daleko od obale, pa nije čula povike upozorenja ribara koji su ugledali kako prema njoj ide zlokobno peraje. Telo devojke nije nikada pronađeno.
Malo nakon tragedije kod Mogrena, od napada ajkule kod Opatije stradala je 32-godišnja Nemica Karla Podzun. Nju je ajkula napala samo nekoliko metara od obale. Vrisnula je nakon prvog ugriza i počela da zapomaže. Pre nego su stigli da joj pomognu usledio i drugi napad u kojem ju je ajkula zauvek odvukla u dubinu…
Pet godina kasnije nedaleko od ovog mesta stradao je 19-godišnji student iz Beograda Sabit Plana. Sa sedmoricom prijatelja 24. septembra otplivao je stotinjak metara od obale. I on je bio žrtva bele ajkule koja mu je otrgla obe noge i deo ruke.
Na novi smrtonosni napad čekalo se ponovo pet godina. Desio se kod Bakra a žrtva je bio 33-godišnji Čeh Jozef Treliac. Njega je 16. avgusta dok je plivao uz ribarsku mrežu sa ulovom tuna napala bela ajkula. Čeh se sa teškim povredama nekako dovukao do obale ali je ubrzo preminuo u bolnici.
Sledeći smrtonosni atak, ponovo bele ajkule, stigao je opet nakon pet godina. Nesreća se ponovo desila u Istri, 5. Septembra 1971. kod Ike, a žrtva je bio poljski turista Stanislav Klepa. I Poljaka su, poput prethodne žrtve uspeli da izvuku na obalu živog, ali je iskrvario do bolnice pošto mu je neman odgrizla obe noge.
Poslednji smrtonosni atak ajkule, naravno velike bele, desio se 10. septembra 1974. godine kod Omiša. Žrtva je bio 21-godišnji Nemac Rolf Šnajder. Ovaj slučaj detaljno je opisan u hrvatskim medijima. Nemačkog turistu napala je pet metara duga bela ajkula ali ga je, u prvi mah spasio Italijan Vitorio Solinji, koji je napao morskog psa i uspeo da izvuče žrtvu na obalu. Nažalost, Šnajderu je ajkula odgrizla deo noge pa je i on iskrvario pre nego su uspjeli da mu pruže adekvatnu medicinsku pomoć.
Nakon ove tragedije na istočnom strani Jadrana zabeležen je još samo jedan atak ajkule koji, na sreću, nije bio smrtonosan. Desio se kod ostrva Visa, u čuvenoj uvali Smokova, 6. oktobra 2008. Godine.Žrtva napada bio je slovenački turista Damjan Pesek (43). I on je imao susret bliske vrste sa belom ajkulom koja ga je ugrizla za levu potkolenicu.
Incident se desio samo desetak metara od obale gde je Slovenac sa nekoliko zemljaka prethodno dugo ronio. U jednom trenutku ugledao je u vodi ajkulu, izronio i povikao “bela psina, bela psina”, ali je ubrzo potom i zajaukao.
Prijatelji su ga brzo nakon napada nemani izvukli na čamac, dok je ajkula kružila oko njih. Na sreću, Slovenac je imao adekvatnu pomoć prijatelja koji su usporili krvarenje, na vreme je stigao do Doma zdravlja na Visu odakle je helikopterom prebačen do splitske bolnice gde je operisan.
Analiza dva zuba, koji su tokom operacije izvađeni iz noge Slovenca, potvrdila su da je preživeo atak bele ajkule duge oko tri metra.
Prirodni plen velike bele ajkule je tuna. To je jedna od retkih riba koja se poslednjih godine češće susreće u crnogorskom akvatoriju…
