Izvor: Politika, 06.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O ekspertima i poštenju
Potpredsednik Svetske banke Indijac Kaušik Basu upozorava ekonomske eksperte da je njihov recept za izlazak iz krize nedelotvoran, čak i smrtonosan
Eksperti i obični ljudi – kakva je razlika u znanju između ove dve kategorije, prve, elitne, koja celom svetu drži propovedi, i druge, koja ih sluša, citira, i usvaja njihove dijagnoze i recepte. Izgleda da laici žive u pogrešnom ubeđenju da su ekonomisti s prestižnih univerziteta i instituta sveznajući, i da je njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoć odlučujuća za izlazak iz krize i recesije.
Na tu opasnost upozorava stručnjak nad stručnjacima, potpredsednik Svetske banke i glavni ekonomista u ovoj organizaciji Indijac Kaušik Basu, inače profesor ekonomije na prestižnom Univerzitetu Kornel. „Eksperti znaju da mnogo manje znaju, nego što o njihovom znanju misle neeksperti…”, napisao je ovih dana u jednom stručnom časopisu Basu, koji je, inače, oštar protivnik svih aktuelnih doktrina o načinima za izlazak iz krize, recesije, nezaposlenosti… On, umesto već primenjenih formula stezanja kaiša do „ugušenja”, kakvi se, uz preporuku Berlina i podršku većeg broja američkih ekonomista, bez rezultata sprovode, na primer, u Španiji, preporučuje čvrste moralne kvalitete kao suštinski uslov za privredni rast i razvoj.
Poštenje, poverenje i moralni integritet su značajni kvaliteti svake osobe, ukoliko ona stremi ličnom razvoju, upozorava Basu. Isto tako, to su uslovi za razvoj svakog društva.
Bilo bi zato mnogo poštenije kad bi najugledniji svetski ekonomisti obelodanili svojoj globalnoj publici da su njihove doktrine u stvari nepouzdane, nesigurne i da su donete uz značajnu dozu neizvesnosti. Danas se političari takmiče da primene njihove preporuke, iako rigorozno stezanje kaiša i insistiranje na drastičnom i brzom sasecanju budžetskog deficita guši najugroženije zemlje evrozone (Španiju, Italiju, Portugaliju).
U debati koja se povodom mera štednje raspiruje po uglednim svetskim listovima i magazinima, za skidanje svetačkog oreola sa ekspertskih recepata zalaže se i profesor političke ekonomije na Harvardu Dani Rodrik, čija knjiga „Jedna ekonomija, mnogo recepata: globalizacija, institucije i ekonomski rast” izaziva veliku polemiku u stručnim i laičkim krugovima.
Na svom nalogu na tviteru, Basu, jedan od najviših funkcionera Svetske banke, pokušava da razotkrije prevare aktuelnog kapitalizma kojim je izloženo čovečanstvo: „Firme često uz produkt koji prodaju daju i nešto besplatno. Često svojim radnicima i menadžerima poklanjaju akcije. Ovakva praksa stvara smrtonosni napitak…”
Bilo da su to akcije ili roba, taj napitak podstiče narod da kupuje produkte dotične kompanije i donosi joj ogroman profit. U stvari, dodaje on, to je samo kamuflirana piramidalna šema, koja će se na kraju obrušiti. Zato, sugeriše Basu, davanje akcija zaposlenima može takođe da bude jedan od važnih faktora finansijskog kraha.
Basu poslednjih dana u vodećim madridskim listovima objavljuje svoje preporuke „za španske prijatelje”, koje su u suprotnosti sa diktatima na koje se obavezala vladajuća politička elita.
Njemu je jasno da ponovno zapadanje u ekonomsku krizu „nije posledica deficita ni javnog duga Španije, koji je, inače, jedan od najnižih u Evropi. Novi skok nezaposlenosti i recesija „nastali su zbog nametnute zlosrećne politike stezanja kaiša”. Evropa, dodaje on, neće izaći iz krize ako se nastavi s rigoroznim sasecanjem budžeta. Potrebno je presložiti „duet rasta i štednje”, apeluje Basu. To je obaveza prema dvadeset pet miliona nezaposlenih, prema dvanaest zemalja u recesiji, da bi se nazreo izlaz iz tunela.
Naspram vladajuće škole koja propoveda rigorozno sravnjivanje računa po cenu da se izgubi i potpuno zatre socijalno odgovorna država, ovaj stručnjak zalaže se za efikasniju i odgovorniju socijalnu politiku, ali „nikako za ukidanje onoga što čini genetski kod Evrope”. To je država blagostanja koja je poslednjih decenija dvadesetog veka doprinela najvećem socijalnom i ekonomskom progresu u istoriji Starog kontinenta.
Čini se da su se, povedeni ovakvom vrstom socijalno odgovornih ekonomista, francuski socijalisti najzad probudili kada su, pred Prvi maj, pripremili zapaljivi dokument za svoj junski kongres na kome će se razmatrati novi putevi za oporavak EU. Opozicija ih optužuje da razbijaju osovinu Berlin–Pariz, na čijem je pomirenju sazdana moderna Evropa. Ali vladajući socijalisti ističu da je Evropi hitno potreban alternativni put, jer ovaj vodi u ćorsokak, i to u trenutku kada je popularnost predsednika Fransoa Olanda ozbiljno poljuljana, najviše zbog pogoršanja životnog standarda i loših ekonomskih pokazatelja.
Na evropskom južnom frontu raste svest da je koktel lekova, nametnut od Berlina još od 2010, nedelotvoran. Naprotiv, ovi lekovi pogoršavaju bolest.
Još jednu ključnu činjenicu ističe Basu u svojim vodičima za izlazak iz krize. Kaiš mora da se steže, ali se pritisak mora drugačije rasporediti. Ne mogu banke, političari i tajkuni ostati nedirnuti, dok se milionima steže omča oko vrata. A eksperti? Oni treba da postanu pošteniji i studiozniji, za mnogo manje honorare od dosadašnjih.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 06.05.2013.
