Izvor: Politika, 03.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Kosovu u Strazburu
Srbija se zalaže za demokratsko rešenje kosovskog problema, izjavio na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope premijer Vojislav Koštunica
Prema izveštajima agencija
Juče je u Strazburu počelo zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na kojoj je velika pažnja posvećena i statusu Kosova i Metohije. Mada je generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio na konferenciji za novinare da ta organizacija nema stav o pitanju statusa ove pokrajine i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluku može doneti samo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Parlamentarnoj skupštini se obratio Vojislav Koštunica, kao i ruski patrijarh Aleksije Drugi koji su upozorili na opasnost jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i založili se za demokratsko rešenje.
Obraćajući se Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, srpski premijer Vojislav Koštunica je rekao da se Srbija zalaže za demokratsko rešenje kosovskog problema i da ga vidi u osnovnim evropskim vrednostima – ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava, a da je onaj drugi put – rizična zona opasnog, najvećeg presedana na kontinentu, prenosi Tanjug. U potrazi za demokratskim rešenjem može nam pomoći upravo Savet Evrope, koji i sam počiva na pomenutim vrednostima i koji je zadužen da ih štiti, rekao je Koštunica, napominjući da je zato i Srbija pošla od suštinskog pitanja poštovanja i garantovanja prava albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji.
"Ustavna garancija za ovakav status bila bi obezbeđena u vidu funkcionalne i suštinske autonomije pokrajine Kosovo i Metohija unutar Srbije", objasnio je Koštunica, naglasivši da ovakav predlog Srbije može imati za cilj samo puni i slobodan razvoj i prosperitet kosovskih Albanaca i da nikako ne može biti izraz namere Beograda da na bilo koji način ograničava ili sputava prava Albanaca u Pokrajini.
"Kao i svaka suverena i međunarodno priznata država, Srbija ne može da dozvoli albanskoj nacionalnoj manjini da stvara državu u državi i da stvara još jednu albansku državu na Balkanu. Vi najbolje znate, gospođe i gospodo, da takvo pravo nema nijedna nacionalna manjina na svetu i pitam se zašto bi ga uživala jedino albanska manjina i jedino u Srbiji", naglasio je srpski premijer, podsećajući da je Beograd u Njujorku pozvao albansku stranu i međunarodnu zajednicu da zajedno rade na utvrđivanju statusa "najpovlašćenije nacionalne manjine".
Naglašavajući da je ovo prelomni trenutak kada je reč o ovom problemu, Vojislav Koštunica je ukazao i na opasne posledice koje bi moglo imati eventualno priznavanje nezavisnosti srpske pokrajine. Priznavanje nezavisnosti, po njemu, vodi u "rizičnu zonu uspostavljanja najopasnijeg presedana posle Drugog svetskog rata da jedna nacionalna manjina, po cenu drastičnog kršenja važeće Rezolucije SB, kršenja Povelje UN i Završnog akta iz Helsinkija, na teritoriji jedne suverene i međunarodno priznate države stvori svoju novu državu".
"Od najviših međunarodnih zvaničnika može se čuti da, ukoliko se brzo ne pronađe rešenje, može biti ugrožen mir u pokrajini, a to odmah dobija svoj eho od albanskih terorista koji poručuju da će pribeći masovnom nasilju ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost", rekao je premijer Srbije, dodajući da se Albanci nadaju da bi određene velike sile, zarad primene Aneksa 11, pristale na priznavanje jednostrane nezavisnosti i podsećajući da aneks 11 Ahtisarijevog plana predviđa da međunarodno vojno prisustvo na Kosovu u vidu NATO snaga ne bi imalo jasnu civilnu kontrolu, što bi predstavljalo još jedan nezapamćen presedan.
Upozorivši da postoji opasnost da primena Aneksa 11 bude važnija od pronalaženja demokratskog rešenja i važnija od sudbine Kosova, premijer Srbije je jasno poručio da Srbija najodlučnije odbacuje i svaku pomisao da se na njenoj teritoriji pravnim nasiljem, politikom sile i jednostranim koracima pravi nova albanska država.
"Moramo ovde u SE da postavimo najprirodnije pitanje koje glasi: ako se danas neke evropske države opredeljuju da prekrše Rezoluciju 1244, šta sutra može sprečiti bilo koju evropsku zemlju da, ako to zahtevaju njeni interesi, prekrši neku drugu rezoluciju SB", rekao je Koštunica.
Odgovarajući na pitanja evropskih poslanika posle jučerašnjeg obraćanja Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, premijer Srbije je istakao da je Evropa podeljena kad je reč o statusu Kosova i Metohije iako se govori o njenoj jedinstvenosti ili neophodnosti jedinstva o ovom problemu.
"Međunarodna zajednica ne govori jednim glasom i u ime jedne zemlje ili nekoliko zemalja", poručio je poslaniku iz Albanije koji mu je postavio pitanje, objašnjavajući da je principe odvajanja bivših jugoslovenskih republika svojevremeno odredila još Badinterova komisija.
Odgovarajući britanskom poslaniku, lordu Raselu Džonstonu, Koštunica je rekao da za hvatanje Ratka Mladića postoje "tehnički problemi", dodajući da i druge zemlje koje imaju slične ciljeve nisu uspele da ih odmah ostvare. On je odgovorio i na pitanje poslanika iz Makedonije, koje se odnosilo na spor Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve i naglasio da veruje da je kompromis moguć.
Ruski patrijarh Aleksije Drugi, pak, u svom jučerašnjem istorijskom obraćanju Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, rekao je da će bilo kakvo unilateralno rešenje za Kosovo i Metohiju, koje ne uzima u obzir stavove srpskog naroda, izazvati nepravdu i patnju srpskog naroda i poručio da je Ruska pravoslavna crkva spremna da da svoj doprinos nalaženju mirnog rešenja.
"Srpski narod je zauzeo stav da postoje svete stvari koje ne mogu biti predmet političkih nagodbi kada je reč o sudbini Kosova i Metohije. Ako to ne uzmete u obzir, uvredićete i poniziti čitav narod", poručio je ruski patrijarh koji je prvi put govorio u jednoj međunarodnoj organizaciji.
"Oni koji pokušavaju da reše pitanje Kosova nisu nikada tamo bili i nisu videli svojim očima šta ono znači srpskom narodu. Ja sam bio na Kosovu i znam da je to pitanje biti ili ne biti za srpski narod. Na toj teritoriji se nalazi mnogo svetih spomenika za srpski narod i mi ne možemo mirno da posmatramo kako se oni uništavaju, uprkos tome što su iz 13. i 14. veka i što se nalaze pod zaštitom Uneska", upozorio je ruski patrijarh obraćajući se poslanicima iz 47 zemalja članica Saveta Evrope i naglašavajući da je "međunarodna pomoć potrebna, ali samo ako je nepristrasna i konstruktivna".
--------------------------------------------------------------------------
Koštunica: Podrška ruskog patrijarha
Strazbur – Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče u Strazburu da je u razgovoru sa ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim dobio podršku za stav Beograda o pitanju Kosova, istu onakvu kakva stiže i od ruskih vlasti. "Susret sa patrijarhom bio je zaista izuzetan", istakao je Koštunica i ukazao da je u tom susretu dobio istu onu podršku koja dolazi iz Ruske Federacije – "ono čvrsto zalaganje da Srbija ne može biti izuzetak od jednog opšteg pravila koje donosi mir u svetu, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i odlučnost ruskih vlasti da u pravom smislu reči vode zajedničku politiku sa Srbijom". "To su doslovne reči predsednika (Vladimira) Putina, na jedan drugi način, drugim rečnikom se ponovilo u razgovoru sa ruskim patrijarhom", rekao je srpski premijer.
Prema njegovim rečima, isto onako kao što ruski narod i vlasti i Ruska crkva, posebno, doživljavaju sve ono što se dešava i ono što je usmereno, kada je reč o Kosovu, protiv Srbije, moglo se čuti iz usta patrijarha i u tom pogledu taj razgovor bio "veoma, veoma značajan i ohrabrujući". "Dakle ista ona podrška koju su ruske vlasti, pre svega predsednik Putin, pokazali u ovom periodu, ponovljeni su na jedan drugi, blag način iz usta ruskog patrijarha", naglasio je Koštunica.
Tanjug
[objavljeno: 03.10.2007.]
