Izvor: Blic, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni odgovor na američki štit
Iako je prošlo mnogo godina od završetka hladnog rata, eskalacija napetosti u odnosima između SAD i Rusije preti da svet gurne u novu eru podela interesnih sfera dve supersile. Kako prenosi britanski „Gardijan", odnosi dve zemlje su najgori u poslednjih deset godina, a za sada nema najava da bi mogli da se poprave.
Zvanični Kremlj je najavio da priprema „aktivne kontramere" kao odgovor na nameru SAD da postavi antiraketni štit u Češkoj i Poljskoj koji će promeniti „stratešku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stabilnost u svetu".
Vojni eksperti navode da bi Rusija mogla da unapredi svoj nuklearni arsenal kako bi ostao van domašaja američkih raketa, postavi više nuklearnih projektila na pokretne lansere da bi bili teži za otkrivanje i da flotu nuklearnih podmornica pošalje na Severni pol, gde bi praktično bile nevidljive za američke radarske sisteme.
Igor Ivanov, zamenik ruskog premijera, najavio je da Rusija završava izradu novih strateških nuklearnih podmornica, prvih od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
„Ovo je prvi put da posle 17 godina radimo na izradi ovih podmornica", rekao je Ivanov.
Podmornica „Jurij Dolgoruki" će biti opremljena interkontinantalnim nuklearnim projektilima tipa „buklava M". Mornarička verzija ovog projektila ima deset nuklearnih bojevih glava i domet od skoro 10.000 kilometara. Podmornica bi trebalo da bude porinuta u nedelju u Belom moru.
Zabrinutost Kremlja zbog američkih planova izrazio je i Dimitrij Peskov, portparol ruske vlade:
„Vrlo smo zabrinuti i razočarani. Nismo unapred bili informisani o planovima Amerike koji će narušiti strateški balans u Evropi, ali i narušiti stabilnost u svetu. Osećamo se prevarenim i naš odgovor mora da bude što jeftiniji i efikasniji".
Iako iz Vašingtona tvrde da je štit zapravo odgovor na potencijalne pretnje iz Irana i Severne Koreje, sve više američkih saveznika u NATO je zabrinuto. Među njima je i Nemačka, gde je lider Socijaldemokratske partije Kurt Bek upozorio da su SAD i Rusija na ivici nove trke u naoružanju na evropskom tlu.
„Nema sumnje da su glavna meta američkog štita ruske i kineske nuklearne snage. On predstavlja pravu pretnju našim strateškim nuklearnim snagama", kaže general Vladimir Belus, vodeći ruski ekspert za pitanje balističkog oružja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u februaru ove godine prilikom posete Minhenu optužio Vašington da „želi svet sa jednim suverenom". Duma, donji dom ruskog parlamenta, nedavno je usvojila rezoluciju navodeći da planovi SAD mogu da izazovu „novi hladni rat".
Međutim, analitičari tvrde da su šanse da se hladni rat ponovi nikakve jer su SAD i Rusija odavno napustile politiku iz tog perioda.
„Politika i način mišljenja iz hladnog rata su prevaziđeni, naročito što se tiče zapadnih država", kaže Jevgenij Mjasnikov iz Centra za kontrolu naoružanja u Moskvi.
Vojni analitičar Aleksandar Golts kaže da Rusija, pre svega, nema finansijskih sposobnosti da uđe u novu trku u naoružanju i da poslednjim potezima zvanični Kremlj želi da povrati svoj status velike nuklearne sile.
Smrt Jurija Gagarina ostaje misterija
Kremlj je zabranio pokretanje nove istrage povodom pogibije Jurija Gagarina, prvog čoveka koji je poleteo u kosmos, uprkos tome što su stručnjaci za aeronautiku ubeđeni da su odgonetnuli uzrok njegove smrti, koja predstavlja jednu od najvećih zagonetki 20. veka. Gagarin je poginuo 27. marta 1968. godine pod misterioznim okolnostima kada se njegov MIG-15, u kojem se nalazio sa svojim instruktorom Vladimirom Seruginom, srušio nedaleko od Moskve. Islednici su tada zaključili da je „najverovatniji uzrok" smrti bio iznenadni manevar zbog kojeg je avion počeo vrtoglavo da pikira i iz tog kovitlaca nije mogao da se izvuče. Od tada ne prestaju teorije zavere - od one da su se obojica toliko napila da su izgubila kontrolu nad avionom, do teorije da su ga oteli vanzemaljci; da je preživeo je rušenje aviona i umro u psihijatrijskoj klinici 1990. godine; da je Serugin ubio i njega i sebe zbog ljubomore, i na koncu - ona da je Gagarin inscenirao vlastitu smrt, podvrgao se plastičnoj operaciji i nestao.Igor Kuznjecov, avioinženjer koji je učestvovao u istrazi 1968. godine, smatra da su on i njegove kolege uspeli da otkriju tajnu jer su sproveli vlastitu istragu pomoću najsavremenijih metoda. Kuznjecovljeva verzija je da kabina pilota nije bila hermetički zatvorena, što je nateralo pilote da hitno smanje visinu, zbog čega su izgubili svest, a samim tim i kontrolu nad letelicom.
CDC/JS
