Izvor: Politika, 22.Okt.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni „biskvit” i zaboravni Bil
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. oktobra – U poslednjoj godini mandata predsednika Bila Klintona, 2000, Amerika „nekoliko meseci” nije bila u mogućnosti da pokrene nuklearni napad – jer je bio izgubljen protokol kojim vrhovni komandant pokreće šifru za otvaranje specijalnog kofera sa „crvenim dugmetom”.
Ovo u svojim upravo objavljenim memoarima tvrdi general Hju Šelton, u to vreme načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snaga, javlja Si-En-En.
Šelton, kako predočava druga TV mreža, Si-Bi-Es, nije jedini koji je izneo ovu zapanjujuću tvrdnju: penzionisani potpukovnik vazduhoplovstva Robert Peterson je u svojim memoarima još 2003. izneo da su šifre za lansiranje raketa sa nuklearnim bojevim glavama bile zagubljene 1998.
Nije jasno da li dva bivša vojnika govore o istom ili različitim događajima za vreme drugog Klintonovog mandata.
Zaturena je u stvari bila kartica koja se popularno zove „biskvit” i koja sadrži šifru za otvaranje specijalnog koferčeta (nazivanog i „fudbal”) u kome su čuveno „crveno dugme” i uputstva za pokretanje nuklearnog napada. „Biskvit” nosi specijalni saradnik čija je dužnost da uvek bude u predsednikovoj blizini.
Pentagon, koji šifre za nuklearni napad menja svaka četiri meseca, redovno proverava da li je predsedniku dostupan „biskvit”. General Šelton, međutim, kaže da je prilikom dve uzastopne kontrole inspektoru Pentagona rečeno da je predsednik na sastanku, uz uveravanja da je „biskvit” kod njega.
Istina je izbila na videlo kada je staru karticu koja otvara „fudbal” trebalo zameniti novom, i kada je saradnik zadužen da čuva šifru priznao da „biskvit” nije ni kod njega ni kod predsednika, da je jednostavno „nestao”.
Ovo ne znači da bi onaj ko bi ga eventualno pronašao mogao i da ga iskoristi: otvaranje „fudbala” samo je prvi potez u složenoj proceduri pribegavanja poslednjem sredstvu odbrane (ili napada) najmoćnije vojne sila sveta.
Šelton u knjizi „Bez oklevanja” napominje da za zaturanje „biskvita” nije bio odgovoran Klinton, ali da je u pitanju bio izuzetno ozbiljan bezbednosni propust, jer bi predsednik na ovaj način u nekoj vanrednoj situaciji bio bez najvažnije kontrolne i komandne sposobnosti.
Režim čuvanja šifre za otvaranje koferčeta sa nuklearnim dugmetom u međuvremenu je promenjen. Inspektor Pentagona sada mora vizuelno da se uveri da je „biskvit” tamo gde treba, u rukama predsednika, ili njegovog pomoćnika zaduženog za to, a koji je uz njega.
U prošlosti je, tvrdi Si-Bi-Es, bilo nekoliko slučajeva da je „biskvit” bio zaturan, pri čemu je verovatno najbizarniji – ako je zaista istinit – onaj kada ga je predsednik Džimi Karter ostavio u džepu odela koje je poslato na hemijsko čišćenje.
M. Mišić
objavljeno: 23/10/2010
