Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nudi se i – raseljavanje
Predlog za "dobrovoljno i kontrolisano" premeštanje stanovništva, uz pozivanje na "bosanska iskustva"
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 11. decembra – Smiriće se samo ako se rasele – nova je ponuda, na ovdašnjem već prenatrpanom tržištu strateških vizija i iluzija, za rešavanje iračke krize. Po njoj, tamo treba preduzeti akciju masovnog "dobrovoljnog i kontrolisanog preseljavanja" stanovništva kome je život postao nepodnošljiv i neposredno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugrožen u verski i etnički izmešanim zajednicama.
Takav predlog upravo je lansirao tandem eksperata – Majkl O'Henlon iz Institucije "Brukings" i Edvard Džozef koji je deceniju proveo u misijama na Balkanu a sada radi kao predavač u Školi "Džons Hopkins" za međunarodne studije. Njihov recept odudara od proklamovane politike Vašingtona da se u Iraku stvori multiverski i multietnički jedinstveni sistem, ali oni smatraju da se taj zvanični koncept pokazao kontraproduktivnim, da su krvoprolića sve veća, pa da treba početi s razdvajanjem pripadnika "nepomirljivih" zajednica.
Nazivajući svoj prilaz "bosanskom opcijom", s nekim primerima sa nekadašnjeg balkanskog ratišta, oni veruju da stanovništvo treba pregrupisati po verskoj i etničkoj bliskosti, kako bi se smanjili tamošnji sve nemilosrdniji međusobni obračuni. Prvo, kažu, treba postići sporazum svih strana o tom "dobrovoljnom razmeštaju", pa onda sadejstvom vlade u Bagdadu, njenih stranih partnera, a uz učešće snaga zaraćenih frakcija – obezbediti raseljavanje, uz izgradnju novog smeštaja, razmenu kuća i imovine...
U tekstu koji će objaviti naredni broj spoljnopolitičkog časopisa "Američki interes", taj autorski par sugeriše da bi se tako samo regulisala već postojeća, ali haotična, kretanja. Podsećaju da je posle obaranja režima Sadama Huseina, prinudno i u strahu od rastućeg nasilja, već raseljeno više od pola miliona Iračana, pa da sada građani sve masovnije napuštaju i kvartove prestoničnog Bagdada, tražeći utočište na drugim mestima "među svojima".
Raseljavanje jeste, priznaju, rizična operacija ali "nema druge" jer se rasplamsava međusobno satiranje šiita i sunita. Ni Dejtonski sporazum 1995. ne bi bio mogućan niti bi doneo mir u BiH, tvrde, da prethodno nije postignuta "znatna etnička konsolidacija koja je omogućila teritorijalnu trampu među Srbima, Hrvatima i muslimanima".
U dezintegrišućem Iraku, dodaju, američki cilj treba da bude sličan, tako da se stvore "vojno odbranjivi regioni". Nastala bi, smatraju, federacija u kojoj bi centralna vlast bila mahom nadležna za raspodelu prihoda od nafte i spoljnu politiku. Američke snage "ne bi trebalo da učestvuju direktno", procenjuju autori, u takvim operacijama koje liče na "prihvatanje oblika segregacije" a što bi trebalo "tačnije opisati" kao akcije za "obezbeđenje novog života narodu".
Do ovakvog, novog pokušaja spoljnog modeliranja iračke budućnosti dolazi posle nedavno obelodanjenog nalaza poznate Studijske grupe koja je konstatovala da je stanje u Iraku loše i da se pogoršava toliko da preti da izazove širi regionalni rat. Prethodno su u opticaj puštene verzije pojedinih senatora o neophodnom parcelisanju, radi pacifikacije, Iraka na tri dela – šiitski, sunitski i kurdski, a sada se prvi put čuje i predlog o "dobrovoljnom i kontrolisanom raseljavanju" stanovništva...
M. P.
[objavljeno: 12.12.2006.]
