Izvor: Glas javnosti, 01.Dec.2009, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo ujedinjenje EU
BRISEL - Ugovor iz Lisabona koji predviđa preustrojstvo institucija EU, ali i omogućava dalje proširenje Unije, danas stupa na snagu. Najvažnije novine su utvrđivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, uvođenje funkcije predsednika Evropskog saveta i funkcije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.
Oebs na prekretnici
Skup šefova diplomatije članica Oebsa, danas u Atini, predstavlja prekretnicu u radu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << te organizacije pošto se očekuje da budu usvojene reforme koje bi zaustavile smanjenje njenog uticaja. Glavni „igrači“ u Oebsu su SAD, EU i Rusija. Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin uručio je genseku Andersu Fogu Rasmusenu ruski nacrt Sporazuma o evropskoj bezbednosti, a Itar-TASS je izvestio da se Alijansa „ne protivi razmatranju tog dokumenta u okviru Saveta Rusija-NATO“, ali da smatra da „za tu diskusiju više odgovara Oebs.
Naime u SAD ne bi bilo moguće da prođe ni jedan predlog koji liči na konkurenciju NATO.
Evropska komisija
Nova EK ima 27 članova, zahvaljujući zahtevu Iraca da svaka članica ima svog predstavnika u tom telu. Te promene, kao i ostale garancije date Irskoj, biće naknadno ratifikovane kao protokol uz prvi naredni pristupni ugovor, verovatno sa Hrvatskom. Nova komisija na čelu sa Žozeom Manuelom Barozom izložiće program u EP koji može i da ne odobri podršku članovima Komisije. Ipak, očekuje se da će ceo postupak biti gotov do kraja januara.
Ugovor je potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu, a nastao je na osnovama „evropskog ustava“ koji je odbačen na referendumima 2005. u Francuskoj i Holandiji. Značajan je jer omogućava proširenje EU, što nije moguće po Ugovoru iz Nice iz 2000, koji je predvideo samo proširenje Unije sa tadašnjih 15 na 25, a potom i na 27 članica. Dokument prvi put predviđa mogućnost da članica istupi iz EU, a Povelja EU o osnovnim pravima postaje pravno obavezujuća. Velika Britanija, Poljska i Češka uspele da izdejstvuju da iz tog pravila budu izuzete.
Biće uprošćene metode rada i glasanja - od 2014. odluke će se usvajati ako ih podrži 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto stanovnika Unije. Uvođenjem funkcije predsednika Evropskog saveta prestaće šestomesečna rotacija članica na čelu EU. Predsednik će se birati na dve i po godine.
Sporazum potvrđuje osnovne slobode građana EU i princip solidarnosti među članicama u slučaju terorističkih napada, prirodnih katastrofa i u oblasti energetike. U oblasti bezbednosti i odbrane očuvaće se dosadašnji oblici odlučivanja, a otvoriće se mogućnost za jačanje saradnje među manjim grupama članica.
Lideri Unije su na vanrednom samitu 20. novembra izabrali prvog predsednika, Belgijanca Hermana van Rompeja, i prvog šefa diplomatije baronesu Ketrin Ešton.
