Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo jutro sa "novim" Čavesom
Dobro jutro Venecuelo, imamo novog predsednika. Tekstualne poruke preko mobilnih telefona odašiljane su kroz mrežu pobornika referendumskog "ne" odmah pošto je "novi" Ugo Čaves, bez vike i pretnje, pokazao svoje nepoznato lice, priznajući naizgled mirno i spokojno pobedu protivnika. Samo dan pre ovog plebiscita koji je shvatao kao izraz narodne lojalnosti, grmeo je iz svih oratorskih topova kako su njegovi protivnici – izdajnici, "jenki ljupci" razmaženi buržoaski sinovi, oligarhija, fašisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plaćenici CIA, ... i poručivao im da idu kod svojih mentora. Loptu je spustio čim je odlučio da prizna vrlo tesne rezultate u korist opozicije, po nagovoru, kako govore "dobro obavešteni izvori" iz Karakasa, vojnog vrha.
Kako se dogodilo da Čavesova bolivarska revolucija preko noći ostari, umesto da se osnaži i osveži novom plebiscitarnom podrškom, kako se očekivalo. Za samo godinu dana kada je 7,3 miliona stanovnika (preko 63 odsto) podržalo još jedan šestogodišnji predsednički mandat, Čaves je izgubio tri miliona glasova, a samo pola miliona ih je "emigriralo" u protivnički blok.
Nemilosrdna matematika
Preostalih dva i po miliona nisu u sebi našli ni toliko revolucionarnog žara da nateraju sebe da izađu na glasanje. Sa nemilosrdnom matematikom suočio se predsednik Venecuele, pre nego što je odlučio da preko televizije objavi da je uvek slušao i uvažavao "narodni glas".
U venecuelanskim novinama mogu se naći rešenja za zagonetku naglog prevrata u narodnom raspoloženju. Na stranicama kriminalne hronike od ponedeljka jedan dnevni list konstatuje da su se za dva dana u Karakasu desila 38 ubistva. Broj zločina je nekad nešto veći, nekad za pokoje ubistvo manji, ali nekažnjeni kriminalci vladaju ulicama, a da vlast nema snage ili volje da ih pronađe i pohvata.
Na stranicama posvećenim snabdevanju, vide se slike ogromnih redova, za mleko, ulje, piletinu i soju... svih namirnica koje država subvencioniše. Ne treba zameriti što je jedna dobrostojeća gospođa odletela u susednu Kolumbiju da bi odande kući donela šest kutija mleka u prahu. Apatičnim biračima smeta i što se "imperijalistička valuta dolar", kojoj predsednik Čaves proriče definitivni krah, na ulicama prodaje po astronomskim cenama, dok u celom ostalom svetu pada na najniže grane.
Crni kurs je u danima pred referendum bio tri puta veći od zvaničnog. Za razliku od mleka koje se meri kapima, reke viskija pretaču se u čaše koje se ispijaju u barovima na svakom ćošku. Kakva je to socijalistička revolucija, upitao se nedavno jedan nekadašnji razočarani Čavesov levičar, koja nema mleka, i to sada kada su cene nafte enormne i kada su venecuelanske rezerve petrodolara na vrhuncu.
Dve poruke Havani
Čak je i sam Čaves nedavno zamerio funkcionerima što se voze američkim "hamerima" i ispijaju imperijalističke maligane. Po imenu jednog od heroja u borbi za nezavisnost od španske krune Bolivaru, ovi novopečeni bogataši bliski revolucionarnom vrhu dobili su ime "bolikratija".
Mnogi smatraju da je Čaves potcenio svoj narod tražeći od njega da mu da prekomerna ovlašćenja bez demokratske kontrole i da više nije reč o levoj ili desnoj opciji, već o totalitarnom modelu koji većina i pored svih pratećih darova nije htela da proguta.
Krah nedeljnog referenduma je veliki udarac i za kontinentalni projekat Uga Čavesa. U Boliviji i Ekvadoru je po ugledu na inicijative venecuelanskog predsednika u toku borba za promenu ustava kojim bi šefovi država dobili veća ovlašćenja i komotnije raspolaganje državnim rezervama. Na Kubi, koja je na revoluciju inspirisala Uga Čavesa, sa strepnjom se prate događaji posle nedeljnog neuspeha.
Veze sa bogatom Venecuelom i velikodušnim Čavesom u Havani imaju vitalni značaj. Iz Karakasa se po preferencijalnim cenama doprema na izolovano ostrvo najveći deo od 98.000 barela nafte, koliko Kuba dnevno uz svu štednju i restrikcije mora da potroši.
Dve poruke je primila Havana iz ovog poraza: 1. Ugo Čaves nije nepobediv na izborima. 2. Pet godina koje mu preostaju mogu da se iskomplikuju ukoliko opozicija ume da iskoristi svež vazduh koji su joj, možda više zahvaljujući njegovim greškama, nego njihovoj sposobnosti, udahnuli birači. U svakom slučaju, diplomate na ostrvu ukazuju da poraz u Karakasu ohrabruje one koji se na jednopartijskom ostrvu zalažu za demokratske i ekonomske reforme.
[objavljeno: ]
