Izvor: Politika, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo čokoladno otkriće
Istorija čokolade (nastala od indijanske reči czoko-latl – "kakaovo piće") počela je pre 3.100 godina u Centralnoj Americi, najmanje 500 godina pre nego što smo ranije mislili, glasi novo otkriće američkih istraživača koje su ovih dana prenele svetske agencije.
Čokolada se tada konzumirala kao piće nalik pivu, i to samo u svečanim prilikama, tvrde profesori sa univerziteta Pensilvanija i Berkli.
Med, trava i cveće
Čokoladni tragovi vode duboko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 11. vek pre nove ere. Naša ljubavna veza sa čokoladom počela je, dakle, i bila je povezana sa ljubavlju prema alkoholu. Prethodni najstariji dokazi otkriveni su u 2600 godina staroj grnčariji Maja – čokoladnim posudama – u Kolhi, današnjem severnom Belizeu.
Na osnovu tragova ovog slatkog zadovoljstva, pronađenih na krhotinama grnčarije u Hondurasu, analizirane su iskopine sa nalazišta Puerto Eskondido u dolini Ulua na teobromin (osnovni sastojak kakaa) i druge sastojke. U izveštaju istraživačkog tima navodi se da hemijski tragovi ukazuju na to da su lokalni stanovnici pravili kakao napitak mnogo ranije nego što se to mislilo.
Kaže se da su rezultati zapanjujući i dodaje da je svaka posuda dala pozitivan rezultat na teobromin, prenosi "Njujork tajms".
Arheolozi odavno znaju da se kakao hiljadama godina gajio na teritoriji između dve Amerike – uključujući onaj deo koji danas čine Gvatemala, Meksiko i Belize – i da je bio omiljeni napitak moćne elite na vlasti.
Čokolada je, na kraju, postala standard ekonomske vrednosti – odnosno "novac" – i imperije Asteka koja je koristila u bukvalno svim društvenim i ritualnim prilikama, zbog čega je smatrana najpomodnijom i najvrednijom robom 16. veka u Centralnoj Americi.
Danas istraživači kažu da je ostatak teobromina, koji se u Srednjoj Americi nalazi samo u biljci kakaa koja se koristi za pravljenje čokolade, prisutan u slomljenim ostacima grnčarije za tečnost koja datira iz 11. veka pre naše ere i time predstavlja najstariji nama poznat čokoladni napitak Novog sveta.
Poznato penušavo čokoladno piće – koje su kasnije u specijalnim prilikama servirali u Srednjoj Americi, naročito kada je reč o eliti, kao što su bila astečka gospoda – pravilo se od semena kakaoa često sa dodatkom čili paprike radi interesantnijeg ukusa, ali i sa medom, travama i cvećem.
Rajsko piće
Po staroj meksičkoj legendi, čokolada je bila piće bogova u raju, a seme kakao drveta bogovi su dali ljudima kao blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
Osvajači, koji su iz Evrope stigli u nove zemlje, zavoleli su sladak ukus novog pića.
Španski konkvistadori, koji su u 16. veku uzdrmali astečku imperiju, bili su potpuno očarani čokoladnim napitkom koji se služio u vladarskoj palati, pa su kakao doneli u Evropu. Ernan Kortes je 1525. doneo španskom kralju kakao zrna, koja su potom u španskim manastirima uzgajana u strogoj tajnosti.
Italijanski trgovac Antonio Karleti uspeo je 1606. da dođe do kakao zrna koja je tajno preneo u Evropu.
I tako je, iz neuspelog pokušaja da se fermentacijom kakaoa napravi pivo, stanovnicima Srednje Amerike slučajno pošlo za rukom da otkriju napitak koji ima čak mnogo bolji ukus. Strast prema penušavom slatkom piću dovela je do nenamerne posledice nečeg sasvim drugačijeg i, konačno, do razvoja moderne industrije čokolade.
Tokom vekova pojavile su se mnoge čokoladne novine, uključujući i pojavu poslastica od čvrste čokolade, pa je 1657. u Londonu otvorena prva prodavnica čokolade. Međutim, u Engleskoj je tek 1831. fabrika "Kadberi" počela sa proizvodnjom.
Čokolada se prvi put meša sa lešnikom 1830. i to u Švajcarskoj čiji je Danijel Peter (partner "Nestlea") 1875. stvorio mlečnu čokoladu u kakvoj danas uživamo.
[objavljeno: ]
