Izvor: Politika, 16.Dec.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi ustav za Rusiju
„U Rusiji je Ustav kao priča u koju se može verovati, ali u skladu sa kojom nije moguće živeti. A sami Rusi odnose se prema Ustavu, otprilike, kao Anatolij Sofronov, scenarista i dramaturg, i dobitnik dveju Staljinovih nagrada, prema romanu „Doktor Živago”: Nisam ga čitao, ali ga osuđujem!”, citirao je izjavu ruski politički internet portal „Slobodno novinarstvo”.
Ovaj portal samo je jedno od glasila koje se uključilo u priču o radu na novom ustavu najveće države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na svetu. Sadašnji Ustav je 12. decembra napunio tačno 20 godina. Po mnogima, njegova vremešnost u odnosu na sve što se u te dve decenije dešavalo, kao i ono što bi u budućnosti trebalo da se desi, dovedeni su u pitanje.
A dešavalo se, zaista, mnogo toga. Izglasani su mnogi dodatni zakoni, među njima nedavno i Zakon o zabrani promocije homoseksualnosti među maloletnicima, koji je izazvao buru protesta na Zapadu.
Kako prenosi dnevni list „Komersant”, u istraživanjima javnog mnjenja ispostavilo da čak 20 odsto Rusa pojma nema o čemu se radi u najvišem državnom aktu, 64 odsto ga nikada nije pročitalo, dok se svega 14 procenata ispitanih moglo pohvaliti poznavanjem Ustava. Naravno, najbolje su u ispitivanjima prošli visokoobrazovani i državni činovnici koji su, zarad posla, u prilici da listaju njegove stranice.
Ipak, ono što je najbitnije u celoj priči jeste činjenica da današnji svet u malo čemu podseća na onaj od pre 20 godina. U pomenutom periodu Rusija je prošla kroz izuzetno teška vremena. Bilo je to doba vladavine prvog predsednika Borisa Jeljcina, kada je počela velika pljačka zemlje. Pod velom privatizacije budzašto su otimani veliki industrijski kombinati koji bi se potom na volšeban način, i za male pare, našli u rukama bogatih pojedinaca, takozvanih – tajkuna. Usledilo je zatvaranje celih industrijskih postrojenja, a armija nezaposlenih uveličavala se svakodnevno.
I dok su se građani u Moskvi nekako i snalazili, u udaljenim delovima zemlje, posebno dalekoistočnim, carevali su beznađe i glad. Korupcija je postala zaštitni znak ruskog načina poslovanja i odnosila se na sve sfere delovanja, čak i među organima zaduženim za očuvanje bezbednosti države. Krenule su pobune, pa i oružani sukobi.
Na raspad SSSR-a 1991. godine i potonje Jeljcinove slabosti na Zapadu su odgovorili uzimanjem pod svoje jedne po jedne bivše sovjetske republike. Krug oko Rusije je počeo da se sužava i politički i ekonomski, pa i vojno.
Klupko je počelo da se odmotava tek dolaskom na vlast (2000) sadašnjeg predsednika Vladimira Putina, koji je prvo tajkunima jasno stavio na znanje: „Ili ste sa mnom, ili protiv mene.” Neki su pobegli (Boris Berezovski, Roman Abramovič...), pojedini završili na robiji (Mihail Hodorkovski), a drugi prihvatili ponuđenu šansu. Ipak, privreda je stabilizovana i zemlja polako uvedena u mirnije vode. Tako je ustrojena današnja ruska država i pravno regulisanje takvog stanja nametnulo se kao logična potreba.
Naravno, promena Ustava neće preko noći rešiti nijedan od akutnih problema, pogotovo što 35 odsto Rusa smatra da ustav u svakodnevici igra „neznatnu ulogu”, a njih 22 odsto čak – nikakvu. Iako su svi svesni da bi vrhovni zakonski akt trebalo da obezbeđuje njihova građanska prava, malo ih je koji veruju da se to u stvarnosti i dešava. Pojedinci čak smatraju da je svrha postojanja ustava tek da predsednik može da kontroliše dumu (parlament).
Rusija je federalna država i zahvata većinu nekadašnjeg sovjetskog područja. Na njenim južnim granicama se i danas vode ratovi. Upravo to je nagnalo predsednika Putina da u obraćanju gornjem i donjem domu parlamenta u četvrtak istakne kako Rusija ne teži za tim da postane naddržava, ali da kao vojno najmoćnija država u svetu neće odstupiti od uloge mirotvorca.
Predsednik se posebno založio za odbranu tradicionalnih vrednosti, citirajući ruskog filozofa s početka dvadesetih godina prošlog veka Nikolaja Berđajeva – koji je rekao da konzervatizam ne sprečava društvo da napreduje, već ga „sprečava da padne u haotičnu tamu i stanje primitivnog čoveka”.
Pisanje novog ustava, jednako kao i nedavna inicijativa da se ruskim đacima ponudi jedinstvena verzija istorije, po tvorcima novog ustava, u pitanju je samo nastojanje da se stvari u zemlji postave na svoje mesto i udare jasni temelji za lakše, efikasnije i pragmatičnije delovanje u budućnosti.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 16.12.2013.
